Поред градилишта на ауто-путу око Београда појавили се трагови живота из праисторије: Келти прикочили обилазницу код Батајнице!

Зоран Николић

четвртак, 28. 05. 2020. у 13:00

Поред градилишта на ауто-путу око Београда појавили се трагови живота из праисторије: Келти прикочили обилазницу код Батајнице!

Археолошко ископавање код Батајнице Фото В. Данилов

Археолог др Милош Спасић: Налазиште, највероватније, потиче из другог века пре нове ере
Поред градилишта у близини Батајничке петље ових дана су се "појавиле сенке" старих Келта. Булдожери који су трасирали пут окрзнули су део од жуте глине из којег је изронио тамнији део, препун остатака посуђа старог око 22 века!

Батајничанин Драган Вучак ишао је према својој њиви путем којим често пролази. Међу жутим слојевима видео је један знатно тамнији део, дугачак више од десет метара. Пажљиво је погледао шта се крије испод и видео велике делове разломљених посуда.
Марљиво је прикупио растурену грнчарију и јавио се нашој редакцији, али и надлежним службама. Стари преци су имали још нешто да нам кажу...

Уз ивицу будуће саобраћајнице репортери "Новости" нашли су се са др Милошем Спасићем, вишим кустосом Збирке за праисторију Музеја града Београда.

- На први поглед, ово је локалитет из млађег гвозденог доба - каже др Спасић. - То је период из другог века пре нове ере. Подсећа на насеобине келтских заједница које су живеле на просторима Јужне Паноније. На то нас упућује карактеристична келтска керамика рађена на витлу. Пронађен је и брус, који је служио за оштрење сечива.

Археолог др Милош Спасић


Прво на шта нам је археолог скренуо пажњу јесте да се ретко догађа да се током грађевинских радова наиђе на овако добро очувану керамику. Томе су сигурно заслужни Драган Вучак и његова ћерка Бојана који су брижљиво прикупили све веће комаде, да их точкови камиона не би смрвили. Велики кипери насипају трасу будућег пута и вредно одрађују свој посао.

Искусни археолог нас подсећа да су Келти на овом простору правили мале фарме од неколико кућица на којима је било настањено неколико породица. Келти су се на овом простору бавили пољопривредом, а били су добре занатлије и, по пореби - ратници.
- На територију данашње Србије Келти су први донели технику прављења керамике на витлу, дакле на подлози која се окретала - подсећа др Спасић. - До тада су посуде од глине биле израђиване слободним рукама.

Драган Вучак , власник парцеле


На терену се засада јасно види да је објекат на локацији био дугачак између 10 и 15 метара, а црна област која се издваја у жутој, глиненој подлози наговештава да је можда реч о већој фарми или омањем насељу.

- Над геолошком подлогом постоји траг горења - Спасић пажљиво тумачи прве јасне знакове. - Могуће је да овај налаз није био стамбени, већ простор тумуле, дакле хумке.
Будући да је најављено за јесен отварање Завичајног музеја у Земуну, стручњаке већ унапред радује да предмети које су пронашли ових дана буду изложени на сталној поставци. То значи да ће ови налази врло брзо бити пред очима становника главног града.



Келти и Карабурма

Најпознатија келтска некропола код нас налази се на простору Карабурме и Роспи ћуприје.
Како објашњава др Милош Спасић, Келти су спаљивали покојнике, да би скупљен пепео и остатке стављали у урне које би потом закопавали.

Тимски рад

Радове на изградњи обилазнице око Батајнице изводи "Штрабаг", а инвеститор су "Коридори Србије".

Чим су археолози лоцирали ово драгоцено налазиште, ступили су у контакт са извођачима и брзо је пронађен начин да налазиште буде испитано.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (3)

Tv

28.05.2020. 13:16

Гдје год такнеш Србија пуна археолошкиш налазишта а има онх који се стиде Србије......

Банаћанин

29.05.2020. 13:31

Кажу да нисмо божански народ, нек се сада увере, Србија до Токија!