Најмања црква брвнара у Србији, у Пети, одолева времену два и по века

Пошто су утихнула звона Пећке патријаршије (1766. године), цркве брвнаре је било тешко направити, а још теже сачувати. У народном предању преноси се, као и за друге богомоље тајно подизане на најскровитијим местима, да је црквица у Пети, како је народ зове, "ту долетела", да су "виле ноћу пренеле јапију"...

- ЦРКВА се налазила у шумовитом пределу Муртенице, на поседу турског аге Шећерагића. Према предању које је су записали свештеници из лозе Поповића у Кућанима, гонећи хајдуке Турци из Нове Вароши су пронашли новоподигнуту црквицу затворених врата, па је спахија Туркмановић наредио да се одвале. Како то нису успели, он је петом ударио у њена врата и пао мртав на земљу. Тако је место на коме се светиња налази названо Пета - казује Зорица Златић Ивковић, историчар уметности из Сирогојна.

У походу пљачкаша 1806. године до темеља је спаљен парохијски храм Вазнесеља у Борју, али је малу богомољу у Пети заштитио ага, власник земље. Пљачкању црквице успротивио се Грба, који се о њој старао, те му Турци одсеку главу, одневши је заједно са украденом књигом - празничним минејом штампаним у Москви 1701. године.

НАЈСТАРИЈИ помени храма у Пети налазе се у текстовима синђелија које су рашки митрополити упућивали кућанским свештеницима - први пут 1782. године, у набрајању места која чине парохију, a затим 1803. године. Црква је саграђена тесаним боровим талпама на тек назначеним темељима дугим 6,5 и широким три метра.

Црква брвнара у Пети, крај гробља фамилија Грбића и Брковића, под заштитом је државе од 1948. године. Део црквеног мобилијара пренет је пре осам деценија у нову богомољу оближњег села Негбина. И даље се у припрати мале брвнаре налази камена посуда - агијазма у којој се чувала освећена богојављенска вода. Обликом је налик сродним посудама сачуваним у многим средњовековним, а нарочито храмовима из времена турске окупације.