Шумадијски опанак прави 70 година: Радослав (84) је последњи опанчар у Параћину који је обуо готово сва културно-уметничка друштва

Зорана Рашић

недеља, 29. 12. 2019. у 12:30

Шумадијски опанак прави 70 година: Радослав (84) је последњи опанчар у Параћину који је обуо готово сва културно-уметничка друштва

Опанци на калупу суше се и чекају финалну обраду

Говеђа или јунећа кожа најбоља је за опанак, јака и чврста. Свињска се брзо цепа, приповеда Радослав
КВАДРАТ и по простора, парче добре говеђе коже и јареће за опуту, нож, шило и лој за подмазивање, практично је све што треба времешном Параћинцу, 84-годишњем Радославу Димитријевићу, да од коже направи опанак. И то не било какав, већ шумадијски, са вр'ом, односно кљуном, без којег се ниједно српско коло не може одиграти.
Док прича о овом старом занату којим се бави тачно 70 година, не подиже поглед, већ шије, са много љубави и стрпљења. На занат је, вели, отишао код опанчара Мике у четрнаестој, одмах после рата. Пре подне је радио, по подне ишао у занатску школу.

- НИКАД нисам имао своју радњу, нисам ни имао потребу. После Мике, годинама сам радио у опанчарској задрузи, а кад се она затворила, запослио сам се у Трговинском предузећу "Шумадија". Ту сам био магационер до пензије, али сам опанке увек правио код куће. И онда, и сада. У пензији сам већ 23 године, али нит ја пуштам опанке, нити они пуштају мене. Радим од јутра до вечери, али сад само "дајем руке" за обућара из Јагодине. Обезбеди ми кожу и остало шта треба, ја направим и испоручим - прича виспрени старина, кога вид запрепашћујуће добро служи.

ИАКО већ дубоко у деветој деценији, ради без наочара, у дворишном помоћном објекту-кухињи. Лети опанке прави у дворишту јер воли природно светло. Зими, цела радионица му је на малом сточићу крај прозора.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Јапанке обожавају пиротске опанке
- Говеђа или јунећа кожа најбоља је за опанак, јака и чврста. Свињска се брзо цепа. Она је добра за опуту, као и јарећа и козја. Код опанка баш све се ради ручно, тако се и шије. Да се направи пар, треба осам сати. Кожа се кваси, а мокар опанак ставља на дрвени калуп да се суши, да се добију потребна величина и облик. Одоздо може да се залепи гума да би опанак дуже трајао, али не мора. Најбрже се поцепају свињски опанци, а ови говеђи могу да потрају ако се пазе од влаге.

Радослав испред помоћног објекта - кухиње где ради


КАД Радослав све припреми, у посао се укључују син и снаја да би посао ишао брже јер, већ годинама, цела породица живи од опанчарства. Снаја Добрила радила је у штофари и одавно је без посла, као и син Зоран. Ни једно, ни друго није стигло до пензије, а Радослав прими 21.000 динара.

- Научили смо да преплићемо опанак, радимо и каишчиће около, завршну обраду. Све опанке које направи, ми довршимо, како би он могао да направи што више. Посла има, муштерије нам долазе и код куће. Обули смо сва параћинска културно-уметничка друштва, а и многа друга широм Србије - каже снаја Добрила. Додаје да опанке купују и гастарбајтери за сувенире, па и странци. Параћински опанци носе се у Аустрији, Америци, стигли су чак до Аустралије. У Параћину нема никог ко не зна деда Рачета опанчара, а права је срећа, наглашава она, што њен свекар види одлично, боље од сина и снаје. Нажалост, нема никог млађег коме би пренео знање, научио га старом занату који нестаје. А да би се потпуно савладале све фазе израде шумадијског опанка, потребна је мирна рука, уз добро око и најмање годину дана рада.


ПАР ДО 3.000 ДИНАРА

Квалитетни ручно рађени опанци, у зависности од врсте коже и начина украшавања, и од тога да ли су са кљуном или без њега, коштају од 2.500 до 3.000 динара, а деда Рачетови се продају и на вашарима. У Параћину скоро свако село има фолклорно друштво, а сви су се обули код јединог параћинског опанчара.

Кад му је пре пет година кућа била поплављена, неке муштерије су га звале и нудиле помоћ.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (3)

Andromeda

29.12.2019. 13:18

svaka cast gospodine Dimitrijevicu. Svako dobro vam zelimo. Kad bi samo jos neko od vas nasledio,izucio zanat pa kad se dicimo srpstvom i poreklom da ne bude to samo od zapisa,secanja,predmeta vec da zivi nasledje. Veliko POSTOVANJE.

Sandi

29.12.2019. 17:34

Spomenik da se za zivota podigne časnoj starini a ako nema kome da ostavi zanat od nasih ljudi, dovesti mu sa strane da sačuvaju tradiciju i njegovo ime.

Agronom

30.12.2019. 13:11

Svaka cast ....na facebook pa oglas da upisujes 5 polaznika na tvoj colledge za opanke ..skolarina 2000 $ po semestru. znanje treba unovciti dosta je bilo da nam zapadnjaci peodaju maglu....a da i zastiti proizvod