ПОТПУНО очуван скелет човека сахрањеног 6.500 година пре нове ере, са секиром од јеленског рога, откривен је недавно на Власцу у Ђердапу. Управо та алатка, положена у гроб са овим мезолитским човеком, велика је новина у односу на раније истражене хумке у крајевима око Лепенског вира, која овом археолошком открићу даје важност европских и светских размера.

По речима др Душана Борића, професора Колумбија универзитета у Њујорку, руководиоца овогодишњих истраживања у Власцу, ова гробница је неколико векова старија од времена појаве грађевина са трапезоидним подовима и скулптура од пешчара у суседном Лепенском виру. Зато ће предстојеће детаљне научне анализе новооткривеног скелета дати многобројне и врло важне податке о животу људи и њиховим миграцијама у периоду након последњег леденог доба.

- У откривеном гробу на Власцу је одрасла особа положена на леђа у испруженом ставу са рукама положеним преко карлице - каже професор Борић. - Има назнака и да је у раку положен умотан у неку врсту коже. Да је можда реч о мушкарцу, указују секира од рога, али и то што смо на скелету, у пределу карлице, пронашли алатку од кремена, која вероватно потиче од неког композитног оружја, што наводи на закључак да је до смрти дошло насилно, у неком сукобу. Прецизним ископавањем, уз скелет смо открили и врло мале љуштуре слатководног пужа, по свему судећи коришћене за орнаментисање тела.

ПРОЧИТАЈТЕ И: Нови апартмани за боље успехе


Детаљнија истраживања овог скелета из касног мезолита, како каже наш саговорник, тек предстоје.

- Податке о његовим биолошким одликама добићемо после остеолошке анализе, као и из анализа на доступним костима и зубима - објашњава Борић. - Тако ћемо добити још података важних за проучавања древне ДНК, одредиће му се старост помоћу угљеника Ц14, док ће друге изотопске анализе дати реч више о његовој исхрани и мобилности током живота. Детаљним изучавањем седимената из гробне раке, помоћу метагеномских анализа, сазнаћемо више и о микроорганизмима и патогенима који су, такође, могли да буду везани за овог човека.

Због значаја овог открића, по професоровим речима, скелет ће бити снимљен за прављење 3Д модела "човека из Власца", а сам тродимензионални модел користиће се и за потребе будућих просторних анализа у оквиру раке.

Скелет "човека из Власца"


- Потребно је нагласити да су мезолитски гробови малобројни не само у Србији, већ и широм Европе - подсећа професор Борић. - Важно је да се зна да само неколико регија, попут нашег Ђердапа, научницима пружа могућност да проучавају друштвене организације током мезолита, њихове обичаје сахрањивања и биоархеолошке одлике. Зато је откривање и проучавање овог мезолитског "човека из Власца" важно за проучавање популације ловаца-рибара-сакупљача с почетка периода климатског отопљавања након последњег леденог доба, као и за откривање миграција тог времена и сусрета праисторијских народа с подручја око Лепенског вира и оних са Блиског истока.

АТРАКТИВАН ЛОКАЛИТЕТ

АРХЕОЛОШКИ локалитет Власац, три километра низводно од Лепенског вира, последњи пут смо истраживали пре 10 година - каже проф. Борић. - Првобитно су га 1970. и 1971. истраживали професор Драгослав Срејовић и Загорка Летица током заштитних истраживања пре подизања ХЕ "Ђердап 1". Током 2006, опет смо открили овај локалитет и пронашли и даље очуване остатке мезолитског насеља и некрополе. Наредне три године истражили смо 16 мезолитских гробница и друге трагове материјалне културе. Заједно са скелетима су налажене перле за украшавање тела израђене од ждрелних зуба шарана, али и са присуством перли од "егзотичних" морских шкољки.

МЕЂУНАРОДНИ ПРОЈЕКАТ

ИСТРАЖИВАЊА Власца и других локалитета у Ђердапу, ове године се реализују међународном сарадњом Археолошког института у Београду и Колумбија универзитета у Њујорку, а предводе их др Драгана Антоновић и др Душан Борић. Истраживања су, иначе, део већег пројекта који професор Борић води при Колумбија универзитету под називом "У покрету: праисторијска мобилност и ширење пољопривреде у Евроазији".