Само шуме спасавају од климатских ћуди

ПОД шумама у нашој земљи налази се само четвртина укупне територије, а према постојећим подацима најмање је пошумљена Војводина, само седам одсто. Истовремено, у Србији је 2017. године посечено око 3,2 милиона метара кубних, а пошумљено близу 3.300 хектара. Због тога је главни циљ Министарства заштите животне средине у овој години повећање пошумљености територије Републике Србије, и за те намене издвојили су око 41 милион динара.

Стручњаци објашњавају и да само једно дрво годишње произведе око 145 килограма кисеоника, што је довољно за две одрасле особе. Осим што пречишћавају загађену атмосферу, шуме играју значајну улогу у спречавању исушивања и ерозије земљишта, изложеног претераним сушама и бујичним падавинама. Пошумљавање, истовремено, доприноси очувању разноврсности живог света, које спада у неопходне услове човековог опстанка.

- Морамо разликовати пошумљавање у шуми, када се обавља садња након сече, пожара, ледолома, или када се спроводи вештачка обнова шума и пошумљавање голети, напуштених пољопривредних површина. У сваком случају, укупан обим пошумљавања је мали и треба га повећати - објашњава, за "Новости", проф. др Владан Иветић са Шумарског факултета. - Масовне акције пошумљавања су увек добродошле, али само ако се обављају под стручним надзором.

О овоме нарочито треба водити рачуна у условима убрзаних климатских промена и учесталих екстремних временских прилика. Такође, без стручно обављене припреме станишта и адекватне неге у првим годинама након садње, проценат преживљавања посађених садница је изузетно мали.

Прочитајте још: ИСТРАЖИВАЧИ ПРЕДЛАЖУ: Дрвећем против глобалног загревања

- Заблуда је да се шуме могу успешно препустити природи, јер утицај који човек има на животну средину обавезује нас да шуме гајимо и негујемо тако да буду одрживе и отпорне на изазове загађења, елементарних непогода, катастрофалних догађаја, појаву нових и ширење постојећих болести - истиче професор Иветић. - У Србији се примењује принцип одрживог газдовања шумама. Ипак, напоре на оснивању нових треба повећати.

- Шума је једини озбиљан одговор на све климатске промене и зато стално инсистирамо да се свако посечено дрво вишеструко надокнади новим садницама - објашњавају надлежни из Министарства за заштиту животне средине. - План је да се да што већи број локалних самоуправа укључи у пројекат пошумљавања, не само ове године, него и у наредном периоду.

Министарство је предвидело да се садња спроводи на деградираним површинама, за пошумљавање градских шума и других јавних површина, а све у циљу заштите животне средине. Због тога је расписан још један конкурс којим ће се обавити расподела преосталих 23 милиона динара, а рок за подношење захтева је до 19. јула. Средства се додељују за набавку садница и извођење радова за пошумљавање земљишта аутохтоним врстама дрвећа и жбуња, на поседима у јавној својини на територији јединица локалне самоуправе, као и градских општина.

НИШТА БЕЗ ПОКРЕТА ГОРАНА

ПОКРЕТ горана Србије најстарија је еколошка организација у нашој земљи и на Балкану. До сада су пошумили више од 280.000 хектара голети, преко 94.000 хектара високородних ливада и пашњака, подигли ваншумских засада на 31.000 хектара. У горанским расадницима годишње се произведе око три милиона садница четинара, лишћара и украсног шибља.

- Прве наше акције збиле су се у октобру 1960. године када им је претходило проучавање стања на терену и мониторинг - причају из овог удружења. - У акцијама горана сваке године учествује око 30.000 грађана, а кроз разне видове сарадње горани су присутни у свим школама и градовима Србије.