УМЕСТО ДА СЕ ПРЕРАДИ И ИЗВЕЗЕ, ЗАВРШИ НА ДЕПОНИЈИ: Пале тоне вунe јер је нико неће

СВАКЕ године, од 15. марта до 15. јула, браћа Алмир и Назим Тахировић, из Раждагиње, на Пештеру, специјалном "електричном машином" ошишају по 25.000 оваца. Шишање сваког грла, које обично траје непун минут, наплате по евро, а буде дана када кроз њихове руке прође и по 300, па чак и 400 оваца. Душа их, кажу браћа, боли што се гро ошишане вуне одмах спаљује...

- Петнаест година смо у овом послу. Раније су се овце шишале ручно, маказама, што је био тежак и мукотрпан процес. Сточари су се баш мучили. И сада је напорно, али је много лакше, једноставније и исплативије него раније. А чак је и овцама сигурно пријатније, јер се све заврши брзо и без "мучења", па се и не буне - прича мајстор Алмир, и додаје да на Пештеру овце шиша још само њихов комшија Фикрет Цуцак, који такође има пуне руке посла.

Осим на Пештеру, где живе и где је сточни фонд најбројнији, овце шишају и у ужичком крају, по Златару, на северу Космета и на Голији. Објашњавају нам да је током шишања потребна снага, максимална концентрација и лака рука.

- Сточари су задовољни како радимо, јер је свако наше шишање брзо и квалитетно, а надамо се да ћемо се овим послом бавити још дуго - каже Назим Тахировић. - Некада је вуна била богатство. Од пештерске вуне ткали су се врхунски ћилими и плели топли џемпери. Али, сада је све то замрло. На Пештеру вуну више нико не откупљује, не знамо шта ћемо са њом, па је најчешће одмах одвозимо у специјалне јаме, поливамо бензином и палимо.

Прочитајте још - Вуна пропада, Енглези једини спас

- Само мање количине чувамо и сушимо, али и то на крају бацимо - укључује се у разговор сточар Јусуф Дацић, из села Биоци, на централном Пештеру, власник стада од 500 оваца.

Он и други пештерски сточари памте време када је пештерска вуна откупљивана и извожена за Енглеску, где је углавном коришћена за ткање тепиха.

- Бар смо могли да покријемо шишање. Овако, браћи Тахировић, који стварно врхунски обављају посао, сваке године морам да платим 500-600 евра, а онда вуну бацим. Лоше иде и откуп јагњади, па је тешко опстати на Пештеру - наглашава Дацић.

Јусуф Дацић

НЕМА ФАБРИКА

ПЕШТЕРСКЕ ткаље биле су познате широм света, а само у ПИК "Пештер" радило их је око 3.000. Пештерски ћилими стизали су и на царске дворове. Сада ткају само старије жене, које користе обрађену и квалитетнију вуну, махом пореклом из Аустралије, док пештерска вуна непрерађена пропада.