НАЈБОЉИ СРПСКИ ЏОКЕЈ: Од рикверца ми је кренула каријера

ОДУВЕК сам бирао да јашем оне коње који тешко побеђују. Био ми је изазов да покушам први да дођем до циља, иако за тркача мисле да нема шансе. Са најгорим коњем успео сам да освојим једну од пет највећих трка у Италији - "Пехар председника". Са најтврдоглавијим сам први пут у каријери и победио.

Овако, за "Новости", прича Ђорђе Перовић (37), најбољи џокеј у Србији свих времена. Пре неколико дана победио је у Риму, пре две године био је шампион у Сеулу, имао је највише победа од свих јахача, те је постао и шампион Јужне Кореје. Чак десет пута био је најбољи и у нашој земљи. Упркос многобројним трофејима, овај Крагујевчанин скромно говори о успеху и тврди да рецепт не постоји.

- Бити џокеј је ствар осећаја и стрпљења - каже искусни Перовић. - Треба умети водити коња од старта до циља тако да он нема промена у дисању. Тренер најбоље зна које су мане и врлине, тако да значајна упутства пред трку добијам управо од њега. Бољи џокеји имају прилику да бирају за кога ће јахати и до сада сам доносио добре одлуке.

Прочитајте још: Чека се нови витез

Како сам каже, "малог и живахног" Ђорђа приметио је некадашњи директор Хиподрома у Крагујевцу, који га је позвао да јаше понија. У зависности од тога како се јахач покаже у тој категорији, искусни тренери бирају џокеје. Њему се прилика указала 1994, када је имао само 12 година.

- У то време биле су популарне трке понија. Изазов ми је био да одаберем кобилу Рикверц. Дали смо јој то име јер никако није хтела да иде напред када је неко узјаше. Стално се враћала уназад. Узео сам прутић и само сам је мало њиме пипкао између ушију. Рикверц је била тврдоглава, али успела је да победи. Са њом је почела моја каријера - присећа се наш саговорник.

Где год да је отишао, постигао је значајан успех. Највише пута победио је са Дол Конгом, који је ове године у Дубаију трчао највећу трку на свету. Шампиона у Кореји немогуће је скинути са трона, али српски џокеј је у томе успео. У десет држава до сада подигао је пехар, а циљ му је да јаше са најбољима у Енглеској. Ипак, неостварена жеља му је надметање у Јапану, јер упркос свим трофејима, није суперзвезда. Барем не по ригорозним критеријумима Земље излазећег сунца.

- Победом у Италији на трци "Пехар председника" постао сам пети најбољи џокеј у овој земљи, а Јапан доводи на такмичења прва три. Још један услов који треба испунити јесте прво место у једној од пет највећих трка у Италији и у томе сам успео - прича Перовић.

Перовић ће учествовати на овогодишњим тркама на београдском Хиподрому. Из Италије се после шест месеци такмичења вратио крајем марта, јер се осећао као у затвору.

- Тамо је посао, а овде љубав према коњичком спорту. Када бих овде могао да зарадим барем трећину, никада не бих отишао у Италију. Данас од награда у Србији џокеји могу да купе мало боље ролере, а деведесетих година, причали су ми тренери, куповали су нове аутомобиле.

Према суду најбољег у Србији, врло мало је потребно да се београдски коњички кутак побољша и искористе сви потенцијали. Држава би морала да се укључи, да се обнови култура клађења и доведу добри играчи, закључује наш саговорник.

НАЈЛЕПШЕ ЈЕ У ЈАПАНУ

ГОТОВО 200.000 гледалаца посматра коњичке трке у Јапану. Да би заузели што боље место, људи кампују испред хиподрома.

- У Јапану је коњ бог. Најгори џокеј популаран је као код нас неко са естраде. Тамо није довољно да си милионер да би био власник коња. Такође, немогуће је да поседујеш коња ако имаш проблем са законом - прича Ђорђе Перовић

ОЛОВО У СЕДЛУ

ЂОРЂЕ има око 52 килограма, што је најбоља килажа за џокеја. Коњи најчешће могу да понесу тежину до 56 килограма, а када јахач има мање, у седло се додаје олово. Мерења су обавезна пре и после трке.

- Временски услови утичу на промену тежине. На пример, ако је кишан дан, џокеј ће добити 500 грама више, а ако је сунчано, пола килограма мање. Срећом, немам проблем са одржавањем килаже. Једини порок су ми цигарете - признаје џокеј.