ЧОВЕК СВЕТЕ ДУШЕ НИЈЕ ЈЕО ЦРВЕНО МЕСО: Долазак патријарха Павла на ВМА за лекаре био празник

Владимир Митрић

28. 04. 2019. у 16:02

ЧОВЕК СВЕТЕ ДУШЕ НИЈЕ ЈЕО ЦРВЕНО МЕСО: Долазак патријарха Павла на ВМА за лекаре био празник

Патријарх Павле

Професор др Зоран Ковачевић 11 година бринуо о здрављу патријарха Павла. Имунитет му је слабио, али је долазио редовно на контроле и узимао терапије

ПРОФЕСОР др Зоран Ковачевић, наш познати нефролог, који је дуго био начелник Клинике за нефрологију и трансплантације ВМА, још крајем прошлог века, био је на челу конзилијума који је бринуо о здрављу патријарха српског Павла, над којим је, медицински, заједно са другим колегама и осталим особљем, бдио пуних 11 година.

Прочитајте још:Мој деда патријарх Павле, и човек и светац

Професор Ковачевић, сада у пензији, каже да су сусрети са тадашњим поглаваром СПЦ били незаборавни. Увек је, вели, долазио расположен, смирен, опуштен, пријатан, драг и мио.

Прочитајте још: Патријарх Павле рукама небо држао

- У конзилијуму су, поред мене, били кључни, сјајни лекари и дивни људи, професор др Жарко Вучинић, врсни кардиолог и професор др Топлица Летић, неуролог светског имена - прича наш саговорник. - Његова светост је долазио редовно на контроле, свака два-три месеца. Био је веома дисциплинован као пацијент, редовно је узимао терапију коју му препишемо. Прихватао је и рехабилитације, које смо знали да му организујемо и у Патријаршији. Е, није нас слушао кад је исхрана у питању. Јео је врло мало, црвено месо никад, па је долазило до исцрпљености и слабљења имунитета. Ни шећер никад није узимао. Кад му ослаби имунитет, онда смо чинили шта је требало, благо би нас, и с љубављу гледао, док га збрињавамо. Више пута је рекао: - Па ви се бринете о мени као да сам вам род рођени!

Професор др Зоран Ковачевић Фото Н. Фифић

На указивања лекара да и јесте "род рођени, као наш духовни отац", мало би подигао руку и рекао:

- Хвала и живи ми били, децо!

Само неколико пута је остајао на стационарном збрињавању, где је желео да буде баш као сви остали пацијенти.

- Није хтео да му дајемо особље да му, рецимо, помаже приликом купања, као што дајемо другим времешним пацијентима. Једном се опекао, али смо му брзо са колегама са пластичне хирургије санирали ране и он је све то гледао са ведрије стране живота, пун духовне снаге, љубави и вере у Бога и људе - сећа се професор Ковачевић. - Доста је путовао старим "аудијем". Молили смо га да, кад су жеге, користи кола са клима-уређајем, али за то није хтео да чује. Јако се везао за нас, волео је ВМА и наше особље, за које је био празник када дође.

Професор Ковачевић, каже, да су га и лекари, кад би имали неку муку и невољу, питали за савет и мишљење. Увек би се добро замислио и, не би, како се то каже у народу, "поповао", већ би изговорио по неколико мисли из Библије на постављену тему.

- Остављао нам је да изаберемо неки од тих "путева" за решавање мука и проблема, и никад, ама никад и ничим, није показивао да га смарамо када га нешто питамо - присећа се овај угледни лекар, који је веома везан за СПЦ, па на Космају подиже манастир, а добитник је и Ордена светог владике Николаја. - Голготе које је преживео на Косову и Метохији, које су биле равне античким трагедијама, још више су га ојачале. У њему ни према коме није било ни трунчице мржње, био је велики човекољубац, дубоко уверен да за сваког човека има шансе за спасење душе. Никада нећу да заборавим кад нас је водио у Пећку патријаршију, као и дуге разговоре о његовим косметским данима. Бринуо је за Космет, за наш народ, уз велики оптимизам да, с вером у Бога, може да превазиђе и оно што, наочиглед, личи на нешто чему нема спаса.

Професор Ковачевић, са колегама, често оде у Манастир Раковицу, посети патријархов гроб, запале воштанице као што чине и по другим богомољама, где су омиљени. Не само због тога што су бринули о том великом човеку, већ и што су, у својој каријери, збрињавали хиљаде и хиљаде свештеника и монаха, чак и у време када је то било не само непопуларно, већ и непожељно.

- Радује ме што наша ВМА има дивну капелу, што у њој наши пацијенти и особље могу да се помоле Богу, а посебно ми је драго што је један од најугледнијих српских владика, који је одиграо важну улогу да патријарх Павле не буде пензионисан за живота, како су неки хтели, назвао ВМА патријаршијом српског здравства - закључује професор др Зоран Ковачевић.

ПОСЛУЖЕЊЕ

ПРОФЕСОР прича да је био чест гост патријарха у Патријаршији у Београду, где је одлазио на његов позив. Колачима и домаћим соковима служио га је патријарх лично.

- Молио сам га да се не малтретира, али, као сјајан домаћин, рекао ми је "само се ви послужите, драги мој докторе".

БРИЖАН

ДОКТОР Ковачевић се сећа када је са патријархом, пре петнаест година, боравио у Пећкој патријаршији, по повратку са Газиместана.

- Уз благослов Његове светости, отишао сам са представницима Кфора до манастира Високи Дечани, где смо се задржали дуго, скоро до 23 часа. Враћајући се, видео сам га, наслоњеног на прозор. Чим сам ушао, рекао ми је: "Много сте ме насекирали, плашио сам се да вам се нешто лоше није догодило."

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (6)

Deda Panta

28.04.2019. 19:06

Takvih ljudi je danas retkoooo naći, bio je pravi božiji čovek i nadam se da sedi sa ostalim svetcima bogu u okruženju. Amin.

General

28.04.2019. 19:40

Znao sam jednog generala. Mnoogo je bio dobar, vojska ga je obozavala a i podredjeni oficiri. Dozvoljavao nam je da radimo ko sta hoce. Nikada ga necemo zaboraviti. Vojska posle njega nikad nije bila ista. Oficiri bi ga u nebo sada uzdigli jer im biznis super cveta!

Miso.Pec

28.04.2019. 20:46

Divan je bio čovek naš patrijarh Pavle a vidim i da je doktror Kovačević ljudina,hvalamu što je na tako ljucak i profesionalan način obavljao svoj posao.

Studenicanin

29.04.2019. 14:50

Treba se setiti patrijarha Pavla na današnji Praznik. Život po Jevanđelju...