Телефон не може да замени бајке

Танјуг

26. 02. 2019. у 23:59

Некада су у селима путујући приповедачи окупљали децу и одрасле и причали им бајке... оне су се временом изгубиле, али и данас их чувају у "Селу бајки"

Телефон не може да замени бајке

Depositphotos

Некада су у селима путујући приповедачи окупљали децу и одрасле и причали им бајке... оне су се временом изгубиле, али и данас их чувају у "Селу бајки" и то не само за 26. фебруар, Светски дан бајки.


Четрнаестогодишњи Мермоз Косу излази на малу позоришну сцену. На себи има дугу плаву хаљину, његов пријатељ Кофи Анато стоји поред њега и звони: представа почиње. Два дечака заједно представљају једну од бројних бенинских народних прича.


У гледалишту седи тридесетак деце која напето прате радњу и на крају дуго и гласно аплудирају.


Мермоз након представе објашњава: "У представи се ради о томе да родитељи морају да се слушају. Они морају да се поштују, за то се на крају добија благослов на небу".


Такве занимљиве сцене стално се догађају у "Селу бајки", на периферији града Абомеј-Калави на југу Бенина.


Уметник и приповедач бајки Фидел Анато жели да на тај начин очува стару традицију и за то није неопходан некакав посебан дан, као што је дан "Испричај једну причу", који се сваке године одржава 26. фебруара.


Не, тај 39-годишњак сваке среде позива сву децу из села да гледају и случају бајке, а преко викенда организује радионице, читаонице и наступе младих глумаца из читавог региона.


Понекад дођу и гости из Француске.


Све то требало би да надокнади оно што је некада на југу Бенина било свакодневица. Раније су, наиме, од села до села путовали приповедачи.


Када би пао мрак, око њих би се окупљали деца и одрасли и слушали њихове приче. Старији су те приче код куће преносили на своје потомке.



Фидел Анато данас не жели само да одушеви нове генерације и наведе их да заволе бајке, већ и да ојача суживот.


"Та традиција нам омогућава живот у заједници. Заједно се једе и пије, заједно се слушају приче. То је боље него у данашње доба кад свако има мобилни телефон и сам је са собом", каже Анато за Дојче веле.


Телефоне и друштвене мреже на интернету Фидел Анато углавном доживљава као вештачке и беживотне, уверен да то никада неће моћи да замени бајке.


"Бајке мотивишу и образују. Наравно, може једноставно да се каже: немој да радиш ово или ради оно. Али када се одглуми мали скеч, онда то свако разуме", каже он.


Многе бајке нису само забавне, оне имају и поруку и подстичу на одређено понашање, рецимо поштовање, искреност и спремност да се помогне, приумећује.


Главни ликови су некада људи, а некад животиње.


Ипак, телевизија и интернет су јака конкуренција.


"Бајке су изгубиле на важности коју су некада у Бенину имале. Младима оне више нису тако занимљиве", каже германиста Менсах Векенон Токпонто. Он је 2002. на Универзитету Билефелд у Немачкој одбранио свој докторски рад на тему: "Бенинске и немачке бајке".


Како би старе приче сачувао од заборава, професор шаље своје студенте с опремом за снимање у њихова родна села.


Они снимају приче из детињства старих људи како оне не би биле заборављене у ово дигитално доба.


Део тог материјала већ је објављен.


Збирка прича "Глиста и њен ујак: бајке из Бенина", већ је преведена и на немачки.


И "Село бајки" има своју сопствену збирку.


Фидел Анато чак је основао праву библиотеку.


Отвара велика врата и показује нам полице. Како каже, ово је прва збирка бајки у Бенину.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Бајка о једној птици


"Приметили смо да много људи познаје приче, али не зна одакле потичу", објашњава.


Већина књига је на француском - то је званични језик у Бенину.


Ако се бајке задрже у сећању људи, то може да помогне и у очувању локалних језика, каже професор Токпонто.


Када је он ишао у школу, морао је напамет да учи басне француског писца Жана де Лафонтена.


Бенинске бајке изворно су настале на језицима попут фона и тек касније су преведене на француски.


"Али при том се увек нешто изгуби", примећује германиста.


За библиотеку у "Селу бајки" задужена је Клодет Нонганде Зоведи, и сама приповедачица бајки.


Она иначе ради као учитељица у једној основној школи.


И тамо се полако враћају старе приче, јер петком је на распореду час бајки.


"То је важан школски предмет", сматра учитељица и истиче да се том часу и девојчице и дечаци веома радују.


"Бајке помажу да се деца смире и смање стрес", каже и поручује: "А ако и сама једног дана постану приповедачи, онда ће да науче да се боље изражавају и да говоре пред публиком".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације