Спасавали Јевреје, остали без имовине

ПОРОДИЦА Ковановић-Младеновић има не једну, него чак три Медаље праведника међу народима, које додељују Јад Вашем и Израел појединцима који су за време рата жртвовали живот да би спасли Јевреје. Упркос томе, они не могу у реституцији да поврате део имовине, јер је један од синова Дивне Ковановић, праведника, проглашен за љотићевца. Његов братанац Слободан Младеновић тврди - неправедно.

Ратна и поратна судбина Ковановића, богате породице из Баточине, била је драматична. Живота, заступник Фабрике шећера у Ћуприји, и Дивна имали су четворо деце: два сина и две кћерке, од којих је једна, Бисерка, Слободанова мајка, била удата. Остали су живели са Дивном, јер је Живота умро.

Бисерка је са мужем Владимиром скривала у кући, у Крагујевцу, Јеврејку, двадесетогодишњу Београђанку Кларису. У питању је кћерка Монија Левија, код ког је Владимир својевремено учио трговачки занат.

Недалеко одатле, Дивна Ковановић, која је живела са синовима Живомиром и Жарком, и кћерком Радмилом, скривала је другу Јеврејку - Ружу Лихтнер, пореклом из Јајца. Ружа је одрасла са тетком и течом, апотекарима, у Неготину. Теча је умро средином тридесетих, а Ружи и тетки су Немци по окупацији одузели апотеку. Тетка није преживела Холокауст. Ружу су спасли пријатељи и сместили је у Крагујевац, код Ковановића.

ПРОЧИТАЈТЕ И:Два милиона евра од јеврејске имовине без контроле?

Дивна је са децом и Ружом живела у помоћној кући, јер се у главну уселио немачки командант Баточине, са ађутантом. Тако су Јеврејка и Немац делили двориште!

Обе јеврејске девојке преживеле су рат. Али Дивнини синови нису.

- Мој стриц Жарко био је наочит и интелигентан младић, ког су љотићевци покушавали да врбују. Једног дана је у кућу упао лично Марисав Петровић, Љотићева десна рука, и ухапсио га. Провео је седам дана у крагујевачком затвору. Бака Дивна је некако је измолила да га пусте, али је Марисав инсистирао да се учлани у љотићевце, иначе ће га стрељати. Ујак није хтео да узима пушку у руке, па је, чим се нашао на слободи, побегао у Италију - прича Слободан Младеновић.

Чим се рат окончао, нова Титова власт објавила је проглас да свако ко је побегао, а није окрвавио руке, може да се врати. Жарко се нашао међу онима који су поубијани чим су ушли у Словенију. Породица никад није сазнала где и када је убијен, а у поступку рехабилитације морали су да траже да га суд прогласи мртвим.

Пред стрељачким стројем завршио је и шеснаестогодишњи Жива. Комунисти су га извукли из школске клупе, јер га је неко оптужио да је колаборациониста. Дивна је стигла чак до Моше Пијаде, издејствовала помиловање и с папиром похитала пред крагујевачки затвор. Било је, међутим, касно.

Кованићима су конфискована 32 хектара земље, две куће у Баточини и једну у Прњавору, воћњаци, шуме... Деца Бисерке Младеновић успела су да рехабилитују пред судом оба ујака, али Жарков део имовине ипак им неће бити враћен.