МЕТОДЕ из програма "Трејсер Икс", који водим у америчком Броуд институту, партнеру Универзитета Харвард и Масачусетског института за технологију у Бостону, патентиране су, и у мају ће моја студија о позиционирању и развоју малигних ћелија код канцера плућа бити први пут јавно објављена. Рак плућа код човека је једна од најсмртоноснијих болести, а ћелије које мутирају су веома хетерогене. Циљ студије је да стави нову "научну диоптрију" на начин на који долази до мутације и на то какво је њихово позиционариње на плућима оболелих. У клиничком делу истраживања било је укључено 800 пацијената.

Ексклузивно за "Новости", ово открива млади научник Немања Марјановић (29), из Инђије, једини Србин у највећем и најскупљем пројекту у историји медицине и биологије, који је започет 2014. на универзитетима Харвард и МИТ.

Прочитајте још: Савремена терапија за 60 пацијената оболелих од рака плућа

- Покушавамо да пронађемо и да разумемо шта је то од чега су тумори направљени - додаје наш саговорник. - Један од главних разлога зашто су тумори успешни у свом расту и отпорности на терапије јесте то што су састављени од различитих ћелија. Овом методом можемо да идентификујемо све ћелије појединачно, а самим тим и да разумемо шта су те ћелије и како их је најбоље елиминисати. Надам да ћемо у будућности имати терапију на коју неће моћи да се развије резистентност, као и бољу дијагностику, јер је рано откривање кључно у борби против рака.

Младић из Инђије је основне и мастер студије завршио на Биолошком факултету Универзитета у Београду, где је учио молекуларну биологију и експерименталну биомедицину. Испите у Беграду спремао је из књига америчког професора Роберта Вајнберга (који је открио гене који проузрокују малигна обољења), да би га исти научник четири године касније позвао на Масачусетски технолошки институт у Бостону да заједно проучавају узроке метастазе код канцера дојке. Од самог почетка је у светском пројекту стварања атласа свих ћелија у људском телу и заслужан је за то што је иза целог посла стала најчувенија ИТ компанија "Гугл".

- Био сам један од петоро људи који су у Бостону Марку Цукербергу уживо представили циљеве и методе стварања атласа људских ћелија. После нашег излагања, чувени Марк, који је баш за време студија на Харварду створио "Фејсбук", написао је чек на 100 милиона долара. Наравно, његова улога је подједнако значајна у финансијским донацијама и маркетингу какав прати овај програм.


Немања Марјановић

Немања је докторанд у лабораторији Авив Регев, која је шеф пројекта. Ради на неколико различитих аспеката, као што су примена, развијање и адаптација РНК секвенционирања на нивоу појединачних ћелија. Ради, такође, на њиховој примени у малигним обољењима, као и код имунотерапија.

Прочитајте још: Нови третман за рак јајника и плућа

- Има нас око 300 научника из целог света. На атласу људских ћелија радимо сваког дана, просечно 12 сати, и основни мотив је да човечанству омогућимо нов квалитет живота и лечења у будућности. Када смо почињали, сматрало се да људски организам има око 300 типова ћелија, да би после пет година разумели да их је 17 пута више и да постоји на десетине хиљада стања тих ћелија. Године 2014. први пут смо секвенцирали РНК у ћелији и урадили смо седам ћелија. Данас мој тим ради секвенцирање милиона ћелија свакодневно. Циљ је доћи до милијарде, а онда, уз математичке и статистичке моделе, доћи до слике целог људског организама. Иначе, број ћелија у људском телу износи незамисливих два пута десет милиона на десети.

Наш саговорник каже да је незахвално говорити о року за завршетак атласа, јер је за то потребно доста серверског меморијског простора, као и армија информатичара и биоинформатичара да направе програме. Убеђен је да ће за 10-15 година, када овај посао буде завршен, биологија и медицина бити транформисане као отворене науке, да ће се људском телу приступати и преко "Гугла", а рак ће се лечити као што се данас лече бактеријске инфекције.

НА ИЗВОРУ ЗНАЊА

- СРБИЈА може много да помогне младим научницима. На Харварду и МИТ, на престижном пољу биомедицине ради петнаестак наших младих стручњака. По броју становника вероватно смо међу земљама у свету које имају највише стручњака у овој релативно новој науци. Оно што је лоше јесте то да смо сви на Харвард и МИТ дошли сами, крчећи свој пут, нико није "послат" преко државне стипендије. Са нама раде научници из целог света чије су државе платиле да њихово стручњаци буду на извору науке.


НЕМА НАУКЕ БЕЗ НОВЦА

- Био сам први стипендиста "Хемофарма", што ми је омогућило да одем на усавршавање у иностранство. И данас сам у Београд дошао на њихов позив. Али мора да се зна да најнапреднија наука станује тамо где има новца. Моја лабораторија, на пример, на недељном нивоу троши два и по милиона долара, што је за Србију и многе друге земље незамисливо. Броуд институт је од банкара Стенлија Моргана недавно добио донацију од 650 милиона долара да одгонетне зашто долази до биполарног поремећаја код човека. Он има сина који је биполаран и жели да наука разуме како и зашто се то догађа, како би се у будућности то предупредило.