ОНИ СУ ОСТАЛИ У СРБИЈИ: Наши успешни млади људи који граде своју и будућност земље

Бранка Борисављевић

недеља, 16. 12. 2018. у 17:02

ОНИ СУ ОСТАЛИ У СРБИЈИ: Наши успешни млади људи који граде своју и будућност земље

Нина Кршљанин, Никола Тепић и Кристина Давидовић / Фото: П. Митић и приватна архива

Никола Тепић - добитник Светосавске награде, студент треће године ФОН; Др Кристина Давидовић - студент генерације Универзитета у Београду 2007. Нина Кршљанин - Најбољи дипломац Правног факултета

ОДЛАЗАК у иностранство после завршетка студија, судећи по разним истраживањима, постао је многима и мотив за упис на факултет. То се посебно односи на оне најбоље. Већ као бруцоши знају да ће напустити земљу, јер је тамо негде боље него код нас. Последњих десет и више година одлив мозгова је дежурна тема у готово свим медијима. Међу онима који су отишли у бели свет има и неких који су заборавили да су икада живели у Србији, да их је ова земља одшколовала.

Иако су медији младим и успешним људима увек били ветар у леђа, појединци сада немају времена ни за њих. Ипак, има и оних светлих примера. "Новости" су разговарале са младим и успешним људима, о којима смо писали и пре деценију, када су били најбољи међу најбољима. Они су остали у Србији.


НИКОЛА ТЕПИЋ - СТРАНЦИ НИКАД НЕЋЕ ИМАТИ НАШУ ДУШУ (ДОБИТНИК СВЕТОСАВСКЕ НАГРАДЕ, СТУДЕНТ ТРЕЋЕ ГОДИНЕ ФОН)

ПРЕ три године Никола Тепић, тада матурант Треће београдске гимназије, добио је Светосавску награду, али и признање за најбољег младог проналазача средњошколца. Добитник је више од 40 медаља на такмичењима из физике, математике, географије, плеса... Данас, Никола је на трећој години ФОН и припрема се за светско такмичење у решавању студије случаја, које ће се одржати у Београду.

Никола не крије задовољство што је изабран међу четворо најбољих који ће представљати Србију. Тим пре што је селекција кандидата трајала готово три месеца. Док се припрема за такмичење, које је сан сваког "кејсера", каже да је сваки циљ остварив и да је успех тек пред њим.


- Било је великих одрицања, жртвовања, неспавања, индивидуалног рада и рада у тимовима, константног учења потпуно нових ствари, борбе са већ искусним "кејсерима" - прича Никола. - Али епилог је показао да је вредело. Податак који говори о јачини такмичења је да је ове године оно ушло у 10 најбољих на свету. Невероватно ми је драго што ћу бити део ове приче, као један од дефинитивно највећих успеха који се може искусити током студирања.

- Да ли ћу једног дана отићи преко граница ове дивне, али и тужне земље? Не знам - каже Никола. - Волео бих да се то не деси. Засада ми иде боље него што сам очекивао. Са друге стране, старији брат, који је након завршених студија ЕТФ отишао у Немачку на мастер и тренутно пише тезу за "Порше", шаље ми потпуно другачију слику света. На први поглед је обесхрабрујуће, али и ти странци морају да знају да никад неће имати нашу душу и тај јединствени и прелеп начин живљења.

Никола Тепић


ПАТЕНТИ НЕКА ЧЕКАЈУ

ИАКО су за његов проналазак, који се тиче унапређења раста и развоја биљака уз помоћ посебне капсуле, били заинтерсовани фармери из Холандије, али и компаније из Уједињених Арапских Емирата, Никола је "преломио" да се не враћа у те воде. Како каже, вероватно би се расплинуо на две различите стране, што не би било добро.


ДР КРИСТИНА ДАВИДОВИЋ - ХОЋЕ БОЉИ ЖИВОТ БЕЗ ТРУДА (СТУДЕНТ ГЕНЕРАЦИЈЕ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ 2007.)

АКО нешто заиста желиш и волиш то што радиш, нема препрека у остваривању циља, говорила је Кристина Давидовић пре 11 година у разговору за наш лист. Данас, деценију касније, то је и потврдила. Некада студент генерације Универзитета у Београду и Медицинског факултета са просеком 9,97, данас је шеф неурорадиологије у Ургентном центру, асистент на Медицинском факултету на предмету радиологија и докторанд у овој области.

ВИШЕ СА ПОРОДИЦОМ КРИСТИНА истиче да је задовољна свим што је до сада постигла. Једино јој је жао што у протеклом периоду није имала више времена за породицу и пријатеље, који су највише трпели. Замера себи и што не иде често у родну Врњачку Бању. Али обећава да ће то променити у новој години.

Непресушна позитивна енергија и осмех који су је красили када смо први пут разговарали остали су њен заштитни знак. Каже да је данас младим људима циљ бољи живот, али, ако је могуће, без претераног рада, што је потпуно погрешно. За катедром, својим млађим колегама својим примером даје, како каже, покретачку снагу да треба да остану у земљи.

- Било је бројних понуда из иностранства, али сам их одбила, јер сматрам да Србија може да пружи доста младим и талентованим људима - каже др Кристина Давидовић. - И својим студентима говорим да овде могу да остваре своје планове. Треба да се труде, да уче, да раде, а резултати ће онда доћи. Не може се само желети бољи живот, већ свако од нас треба да се потруди да то и оствари. А то је могуће и у Србији.

Кристина Давидовић


Кристина је недавно била и на стручном усавршавању у Италији. Ускоро би требало да почне и примена новог метода у лечењу дискус херније, а искуство које је она стекла у Напуљу помоћи ће многим пацијентима који имају овај проблем са кичмом. Она ће бити и једина у Србији која је обучена за овај вид лечења.

Иако јој је естетска медицина у почетку била само хоби, који је опуштао после напорног рада и дежурстава у Ургентном центру, сада је то прерасло у нешто много озбиљније. Како у свему даје свој максимум и тежи најбољем, постала је интерационални инструктор за антиејџинг и почела приватну праксу у овој области.


НИНА КРШЉАНИН - ДУЖНОСТ ЈЕ ДА ПОМОГНЕМО ЗНАЊЕМ (НАЈМЛАЂИ И НАЈБОЉИ ДИПЛОМАЦ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА 2009.)

БИЛА је и остала најмлађи и најбољи дипломац у историји Правног факултета у Београду 2009. године, са просеком 10. Данас, девет година касније, има 29 година и доцент је на Катедри за правну историју, предмет Српска правна историја. Одржала је обећање и није отишла из Србије, нити то планира, као што нам је рекла у разговору за "Новости" пре девет година.

Убрзо после дипломирања запослила се на Правном факултету Универзитета у Београду, најпре као сарадник у настави. Уследила је одбрана мастер рада, а затим 2014. године и докторске дисертације - "Српске средњовековне повеље као извор Душановог законика", после чега је изабрана у звање доцента.

ЧЕКА БЕБУ НИНА Кршљанин каже да се и даље дружи са већином пријатеља из студентских дана, а у тај круг укључила је и млађе колеге са посла. Поред професионалног, Нина је испуњена и на породичном плану, па она и њен супруг очекују бебу.

- Рад на себи се не завршава формалним окончањем постдипломских студија, увек има прилика за даља стручна усавршавања, истраживања, за продубљивање и ширење области рада, учење страних језика - прича Нина. - Немам намеру да мењам радно место, а тим пре да одлазим у иностранство. Наравно, краћи боравци су нешто друго, посећујем многе међународне конференције и члан сам неколико интернационалних научних удружења. Сарадња и размена искустава са иностранством је веома важна, али такође сматрам да је дужност свакога од нас да своја знања примени за унапређивање стања у земљи где је рођен и где се школовао.


Нина Кршљанин


Наша саговорница истиче да је веома задовољна радом на факултету, како могућностима за научни рад и учење од искуснијих наставника, тако и приликом за подучавање младих генерација правника у чијим рукама ће, како наводи, у великој мери лежати будућност наше земље.

- Увек је велико задовољство видети младе људе који нису заинтересовани само за то да што брже и лакше положе испите и стекну диплому, већ су заиста мотивисани и желе на што више начина да прошире своја знања - поручује Нина.



Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (12)

Stevan, Leštane

16.12.2018. 17:17

Mladi sa diplomama naših državnih fakulteta beže u inostranstvo jer zbog stranačkog zapošljavanja nisu u mogućnosti da rade ono zašta su se školovali. Ali zato bravari, vaterpolisti i drugi gradjani rade na onim radnim mestima za koje se traži po sistematizaciji fakultetska diploma.

Patriota

16.12.2018. 19:18

@Stevan, Leštane - Nemoguce to je bilo u Titovo vreme, sada postoje konkursi za posao sve ima vise radnih mesta u novim fabrikama i obrazovanih ljudi ce trebati sve vise.

mm

16.12.2018. 19:56

@Stevan, Leštane - pa ne moraju svi da rade u drzavnim firmama, za posao u privatnim firmama ne moras biti u stranci, ali moras dobro da se oznojis da bi zaradio. a danas to od mladih malo ko hoce(imam ih dosta na poslu), ne trpe nikakvu kritiku, pritisak, ne zele da se bore postepeno, hoce odmah da su na nekoj poziciji, a nemaju pojma. cast izuzecima, ko je dobar, taj je stvarno zmaj, kao i ovo troje. a ostalima je trava uvek zelenija u tudjem dvoristu. sve u svemu, ko hoce da radi, taj ce uvek naci posao

Konačno nešto pametno

16.12.2018. 17:22

Konačno da neko napiše nešto pametno da nije o Darku Laziću i mučninama njegove verenice ili o nekoj starleti,a ima toliko pametnih stvari za pisanje,kao uspesi ovih mladih pismenih ljudi.Pravi uspešni mladi ljudi ostaju u zemlji.Neuspešni idu.

Jake

16.12.2018. 20:03

@Maja - Šta je problem? Njima je dobro zato što se trude, rade i uče. Ko tebi brani da radiš isto i budeš uspešna kao oni? Radi brate pa možda i zaradiš!

Stevan

16.12.2018. 20:17

@Maja - Sta tebi smeta da nesto napravis? sopstvena nesposobnost? ili je lakse po kaficima i cekati da babi stigne penzija?

Mile

16.12.2018. 18:19

Stranci nikad nece imati nasu dusu? U pravu si, nikad nece imati primitivnu dusu kao balkanci.

vili

16.12.2018. 20:04

Da li je moguce I zakonom dozvoljeno da neko radi u drzavnoj ustanovi (Klinicki centar Srbije) I istovremeno ima svoju privatnu praksu?