НЕОБИЧНА ВУЛКАНИЗЕРСКА РАДЊА: Три сестре гуме крпе мушки

У ЈЕДНОМ селу на брдовитом Балкану биле три сестре. И све три су биле вулканизерке.

Овај почетак био би превише за једну "новокомпоновану" бајку, али не и за једну истиниту причу, која свакога дана "живи" у чачанском селу Виљуша. Јер, Марина (22), Маријана (20) и Милена (18) Лукић већ годинама уназад раде у вулканизерској радњи свога оца Дејана.

Возачима у невољи, на такозваном старом путу између Чачка и Краљева, свакодневно у помоћ прискачу ове три вредне девојке. Изненаде се шофери када уместо од уља масног и замазаног вулканизера угледају лепе девојке, сређене, са све савршено излакираним ноктима.

Маријана има најдужи стаж у радионици, јер је од почетка отварања радње крај свог оца. Савладала је све послове - крпљење, монтирање, па чак и балансирање гума. Сестре јој помажу, знају и оне све послове, мада је она водећи мајстор. Не либе се пајсера, мацоле, ваздушног чекића, дизалице...

Прочитајте још - Мира је доктор за гуме

- Од кад је отац отворио радњу, ја сам ту уз њега. Ништа ми не пада тешко, јер волим оно што радим. Нема одустајања, и кад је хладно и велики минус, исто радимо. Тад понекад ставим рукавице, а остало је све исто. Лако смо научиле све, од скидања до балансирања гума - рекла нам је Маријана.

Најстарија Марина студира, па када викендом дође у Виљушу, она се прикључи сестрама и оцу у послу. Заради за џепарац на факултету, док су Маријана и Милена себи од посла платиле полагање вожње, купују себи гардеробу, имају довољно за изласке...

- Некад смо знале и у 10 сати увече да скидамо велике камионске гуме, кад отац није ту. Вулканизерски занат јесте мушки посао, али и ми се добро сналазимо у њему - каже Милена.

Сестре Лукић у радионици

Дејан Лукић, глава је породице и покретач посла. Вулканизер је постао после дугог возачког стажа, а када је отворио радњу није ни слутио да ће и ћерке кренути његовим стопама.

- Оне су ми и лева и десна рука. Кад нисам ту, могу да се ослоним на њих, јер знам да ће посао бити одрађен како треба. Полако су улазиле у посао, училе и све су савладале. И камионски и тракторски и путнички програм. За њих нема непознаница. Ту су и кад је највећа врућина, али и највећи минус - прича Дејан.

Муштерије су у почетку биле у шоку кад их уместо мушког вулканизера, дочекају сестре Лукић. Било је и мало скептичних, али су брзо увидели да немају разлога за бригу.

СВИ ИХ ХВАЛЕ

ПОЗНАНИЦИ и комшије Лукића имају само речи хвале за три сестре. Кажу да овако вредних девојака нема у пет околних срезова. Додају и да, поред школе и вулканизерског посла, знају и око стоке, да уреде двориште, да спреме ручак и кућу поспреме...