У КНИНУ СА СРБИМА: Овде смо да не умре нада

МНОГО људи на улицама и у парковима, приметно велики број аутомобила са регистарским ознакама из Србије и кафићи пуни гостију. Овако би се, у неколико речи, могла описати "слика" Книна ових дана. На све стране, хрватске заставе. Истакнуте су средином јула у част хрватске фудбалске репрезентације, чији је успех на минулом Мундијалу и даље главна тема свих разговора. Биће, кажу, још задуго.

У једном од кафића на Теразијама, како Срби у Книну називају центар града, седи повећа, весела група младих. Уз "домаће" ту су и гости из Београда, Новог Сада и Шапца, који, како кажу, проводе лето у граду својих предака.

- Цео годишњи одмор сам у Книну - прича Милан Опачић из Београда. - Близу је море, па се сваки дан "спуштам" до Јадрана. Овде ми живи деда. Уживам с њим и осећам да сам овде свој на своме.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Срби у Книну као да нису ни постојали!

- Њему овде буде супер месец дана, јер Книн лети много живне, али не верујем да би овде могао да живи - убацује се у разговор Миланов пријатељ Марко, Србин из Книна који не жели да му презиме помињемо у новинама. - Ви за дан-два одосте у Београд, а ја остајем овде. Све што штампа у Србији одавде пренесе, одмах стиже у Загреб, па се наше речи тумаче како коме одговара. А, то понекад уме да буде врло мучно.

Открива нам Марко, ипак, да има 27 година. Запослен је, има добра примања, али...

- Из године у годину све је мање младости у Книну - наставља Марко. - Попис становништва из 2011. био је охрабрујући, јер је показивао да је 40 одсто становника било млађе од 30 година. Али, током последњих пет година сваки четврти становник Книна напустио је град. У потрази за бољим животом млади одлазе у Немачку, Ирску, Канаду... Град напуштају и Хрвати који су се после рата доселили из Босне и Херцеговине. Само током прошле године град и општину напустило је око 4.000 људи... Не знам чему да се надамо. Мада, да будем искрен, од прошлогодишње смене локалне власти има неких позитивних наговештаја.

Кафићи пуни гостију

Најстарији међу нашим саговорницима, Бранко, "стари" је Книњанин, по занимању историчар. Памти, каже, много боље дане.

- Пре последњег, грађанског рата, Книн је био развијен, богат град - прича Бранко. - Данас, од индустријске зоне, остали су само путокази. Само у фабрици вијака радило је више од 3.500 радника. Сада једва 450. Книн је, такође, био и важан железнички чвор, па је железница упошљавала више од 3.000 радника, а сада десет пута мање. С друге стране, највиши пораст запошљавања био је у Центру за социјални рад. Пре три и по деценије у њему је било двоје запослених, а сад их је више од 20. То све говори. А, да не говорим да су село и пољопривреда платили највећу цену... Подилази се ситним царствима, а будућности нема.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - МАЛТРЕТИРАЊЕ НЕ ПРЕСТАЈЕ: Срби у Госпићу морају Хрватима да плате уклањање рушевина својих кућа, које су им они срушили у рату!

Питамо га где је српска коцкица у тој слагалици данашњег Книна?

- Постоји закон и, по њему, ми Срби који живимо у Хрватској нисмо обесправљени, али постоји и усмени напутак, односно инструкције, како се понашати према Србима - тврди наш саговорник. - За све што желимо да урадимо треба нам "папир" више. Хрвати су добили државу, али су изгубили друштво. Код већине нема солидарности, нема несебичности, а то је основа сваког здравог друштва. Нас Србе за ове крајеве сада највише вежу сакраменти. А, време данашње не хаје за стара обележја. Ничија.

Председник Већа српске националне мањине у Книну Гојко Рашковић слаже се да се проблеми, па и они које имају Срби у Книну, гомилају више од две деценије.

- Полако губимо идентитет, а то је оно најважније што треба да чувамо и бранимо - каже Рашковић. - Права имамо на папиру, али она никако да заживе. Неки од наших сународника тешко изусте да су Срби, јер мисле да ће тако имати мање тешкоћа у својим пословима и школовању деце. А, немају чега да се стиде, јер су потомци честитих и вредних људи који су вековима градили живот на овом комаду земље. Но, наше је да се боримо и изборимо за остварење својих права. Ми смо овде да не умре нада.

Каже Рашковић и да је лане, после 22 године тврдокорне владавине представника ХДЗ, у Книну дошло до смене власти. Објашњава да је нови градоначелник Марко Јелић био кандидат независне листе, за ког су гласали и Хрвати и Срби, а да његово понашање и резултати тринаестомесечног рада, наговештавају боље дане и за Книн и за све његове становнике.

- Предузимљив је и енергичан човек - каже Рашковић. - Има идеје за нове привредне пројекте и ни од кога не преза да у њих укључи и Србе. Хоће да нам помогне, има разумевања за нас и верујем да ће се постепено све, па и положај Срба у Книну, заиста, помаћи у позитивном смеру.

ЈЕЛИЋ: ХРВАТИ И СРБИ ИМАЈУ ИСТЕ ПРОБЛЕМЕ

КНИН је град свих његових грађана, а на мени је да свима дам прилику да ураде оно што желе ако је по закону - каже, за "Новости", Марко Јелић, градоначелник Книна. - Неповерење, између Срба и Хрвата, наравно, постоји, али оно полако нестаје. Јер, кад се људи "отворе" виде да сви имају исте проблеме и терет. Тада дођу до суштине, а то је економска ситуација.

Она у Книну није добра, али се побољшава. Приоритети садашње градске управе су подршка предузетницима, туризму, пољопривреди и, наравно, култури будући да ако желите да људи остану морате им изградити дух. Слободни људи мењају свет. Оно сте што сте, а културна разноликост нас гради, даје снагу друштву и то људи морају осетити.

ВИДЕ ШАНСУ У ПОЉОПРИВРЕДИ

У КНИНУ живи око 3.000 Срба - каже Гојко Рашковић. - Они који имају своја имања, виде шансу у обрађивању земље, узгоју стоке и пчеларству, па се најчешће одлучују за пољопривредну производњу.

Своје производе углавном продају на книнској пијаци. Неки од њих су у том послу, заиста, врло успешни. Осим тога, има и запослених у фабрици ДИВ - некадашњој Творници вијака ТВИК, као и у полицији.