НЕОБИЧНО ВЕНЧАЊЕ КОД КИКИНДЕ: Индијка постала Софија, па се удала за Перу

ЧУДНИ су, дете, путеви Господњи. Свакоме је одозгоре одређен пут којим ће ићи. Судбина је ово, шта би друго било. И љубав, дете моје - каже баба Меланија из Башаида, а њене речи ових дана често понављају и остали житељи овог места код Кикинде док причају како је било на необичном венчању у локалној православној цркви. Млада је била Индијка Серби Сноубол, коју је пред олтар довео Атила Фехер Перо, младић из овог краја, који већ 13 година живи у Мелбурну.

Њих двоје упознали су се и заволели у Аустралији. Тамо су склопили грађански брак, а сада су пожелели да организују црквено венчање, и то у његовој домовини.

- Више је разлога због којих смо венчање организовали у Башаиду. Најпре, јер сам одрастао у том месту, у ком живи половина моје најближе родбине. У родни крај нисам долазио откако сам отишао у Аустралију, па сам одлучио да се сада сви окупимо и видимо на једном месту. Осим тога, моја супруга је гледала фотографије цркве у Башаиду и веома јој се допала, па је и она пожелела да се баш ту венчамо и организујемо славље за сву родбину и пријатеље. У тој цркви смо крштени и ја, мој брат и деда, па сам јој још раније показао фотографије које снима мој другар из села Горан и она се одушевила - прича Атила.

Као и на сваком венчању, било је и певања и плакања. Прорадиле су емоције, јер Атила није видео рођаке 13 година. Са некима се тек сада упознао.

- Желео сам да их све видим, а да смо их појединчано обилазили, не бисмо стигли ни за месец дана. Зато смо одлучили да их окупимо на овај начин, јер не знам када ћемо поново доћи - каже Атила.

ЉУБАВ Венчање Атиле и Софије у башаидској цркви

Из Мелбурна су, због венчања, у Србију допутовале и мајка и сестра младе Индијке, које су биле одушевљене оним што су виделе.

- Наши обичаји и култура имају сличности, младенцима се вежу руке, а бацају се и новчићи за срећу. Црква је веома лепа, а одушевила нас је и архитектура целог села. Имa много лепих фасада, па воћа испред кућа, лепих дрвореда. То видимо по целој Србији и то нам се баш допада. Нигде нема овако нешто. Весеље је било много лепо и сви смо се лепо забавили - пренела је утиске наша снајка Софија.

Дан пре венчања у башаидској цркви млада се најпре крстила, као и њен и Атилин двогодишњи син. Тај чин одушевио је не само мештане, већ и свештеника Миленка Савића.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: BOLjI ŽIVOT U BOCVANI: Hiljade Srba u najudaljenijim kutcima sveta traže sreću

- Никада овакво крштење и венчање нисмо имали у нашој цркви, а ја сам овде на служби већ 24 године. Млада је за себе одабрала црквено име Софија, а младић је већ раније крштен у нашој цркви и зове се Перо. Младожењина мајка је из Башаида, од Пајташевих, и зато је венчање овде обављено - прича отац Миленко.

Одушевљење мештана изазвала је и свадбена поворка, јер су младенци до цркве дошли у фијакеру, а млада је била одевена у традиционалну свечану индијску хаљину, розе боје, са великим велом који јој је сакривао лице.

- Венчање је, наравно, обављено по свим православним црквеним правилима. Младине мајка и сестра су ми захвалиле на овом лепом чину. Истовремено су нам рекле да има неких сличности, јер се и код њих бацају новчићи када младенци изађу из храма - прича отац Миленко.

Младенци и њихове рођаке у Србији ће остати још десетак дана како би што боље упознале Атилину домовину, а онда ће се вратити у Мелбурн. Уз пртљаг ће понети лепе успомене, много љубави, емоција, а по српском обичају, испратиће их и покоја суза.

ХРАМ ИЗ 1833. ГОДИНЕ

ЦРКВА у Башаиду изграђена је у више грађевинских стилова китњастог војвођанског барока 1833. године. Иконостас и зидне иконе је урадио чувени иконописац тог времена Павле Симић из Новог Сада. Осликавање је трајало пуних шест година.