НОВИНАРКА О УБИСТВУ ИВАНОВИЋА: Није нам Оливер дао да бежимо

МЕТОХИЈУ је Оливер посебно волео. Рзнић код Дечана је његов завичај. Дечанска порта, његово прво игралиште. У основну је, са родитељима Олгом и Богданом, професорима, дошао у Митровицу. Уписали смо заједно Техничку школу 1967. године, смер машинство. Седео је у клупи иза мене. А, био испред свих нас. И ђак, и спортиста, и друг који је све што је имао делио с нама. Какав је био првог дана кад сам га упознала такав је остао до краја. Несебичан, храбар. Речју, свој.

Пола века су друговали Десанка Милосављевић, дугогодишњи новинар и уредник Радија Косовска Митровица, и Оливер Ивановић. Од првих средњошколских, до последњег дана његовог живота. Никад јој се није пожалио, никада да страхује, а да ли је слутио овакав крај, Десанка нема одговора. Она се сећа најтежих тренутака српског косметског народа.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Оливеров брат: Мали Богдан још не зна да му је тата убијен

- Лето 1999. године... То су били дани опстати или нестати. Наш народ је у непрегледним колонама бежао из Метохије. У Митровици, ми гледамо те колоне. Дилема, као мач. Људи спаковали кофере. Оливер каже, добро се сећам, ми нећемо никуд одавде, ово је наше и бранићемо га. Заустављао је људе, веровали су му.

Десанка Милосављевић из сећања за читав роман посебно издваја примере Оливерове привржености Метохији.

- Био је први међу повратницима. Где год је и један Србин остао, одлазио је тамо и кад је то била готово немогућа мисија. Каже ми: "Десо, идемо заједно", и ја сам га пратила. Помагао је људима. Кад је почетком прошле године изашао из затвора, већ првог дана упутио се у Метохију. Разговарао је са повратницима како би било добро да засаде малине, да имају од чега да живе и остану.

Ивановић током суђења

Десанка нам прича да је ишао на сваку годишњицу убиства деце у Гораждевцу.

- Истински је патио са породицама убијених дечака. Дивио им се, а нама говорио: "Кад они имају снаге да остану на своме, ми у Митровици не треба да имамо дилему". Разговарала сам јуче са његовим братом Мирославом и о томе колико је пута досад могао да оде из овог града. А како би када је друге уверавао да остану. Његов брат каже - Е, када би наш Оливер видео ове људи који су са читавог Косова стигли да га испрате.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Ауто из ког је пуцано на Оливера Ивановића припада Аустријанцу српског порекла!

ШТИТИО И ТУЖИОЦА

ТОКОМ приче о свом вишедеценијском другу Оливеру, Десанка Милосављевић издваја и одломке са суђења у Митровици.

- Показао је колико је био толерантан да, кад ми у судници загалимо на тужиоца, он нас смирује... Немојте, то је његов посао.

ПРИВРЖЕН ПОРОДИЦИ

- БРИЖНО је неговао своју породицу - каже Десанка. - После смрти родитеља, био је ослонац брату и сестри. Од њега су учили и његово синови, али и братанци и сестричине. Оставио им је обавезу да се међусобно поштују. Његови синови су вредни људи. Своји људи.