Кад комшије направе рајски врт у граду

РАЈСКИ врт креиран мушком руком тамо где ни коров некада није могао да се прими! Овако се, у једној реченици, може описати парк у заједничком дворишту стамбених зграда у Топличкој улици 21-21а у Куршумлији, који су заједничким снагама подигла двојица пензионера, комшије Војислав Утвић (72) и Радован Ђорђевић (64).

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Жене на челу општина: Докторке лече и градове

Простор намењен зеленим површинама између блокова зграда у Топличкој улици до пре пет година био је налик бетонираним површинама, прекривен ситним отпацима и опушцима над којима су се надвијале стамбене зграде. Некадашње сивило данас зрачи свежином, лепотом и зеленилом захваљујући идејама и вољи двојици пензионера, комшија и пријатеља.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Ђурђеви ступови: Чекамо да нас окупи звук звона

- Воја је то први почео и тако доказао да се ништа не постиже када се само седи код куће. Када сам отишао у пензију, ја сам му се прикључио, и ево данас, сви су срећни и задовољни нашим парком. Цео комшилук, али и пролазници и цела Куршумлија - поносан је Радован Ђорђевић, "омладинац" у редовима пензионера и млађи члан тандема којем биљке напредују, како кажу, као из воде.

Ипак, није било лако постићи ефекат рајског врта окованог тонама бетона, признају ови пензионери, који су се вртларству озбиљно посветили у последње три године. Потребно је било много труда и рада да би се примила прва травка, први бусен зелене ограде, а о калама и осталим цветницама да и не говоримо.

- Велики посао био је само да прекопамо земљиште, које је било тврдо као бетон, па ниједна травка из њега није могла нићи - присећа се Војислав Воја Утвић првих корака у оплемењивању заједничког дворишта испод прозора.

- Скоро тону стајског ђубрива заједно са комшијом довезли смо из села како би земља постала плодна, и затравили је. Потом смо почели да садимо саднице, најпре липе и живе ограде. Чак смо доносили цветнице са Земунског кеја из Београда. Где год одем и видим неку лепу биљку, ја их од људи тражим за наше двориште. Више сам и себи досадан.

Комшилук је поносан на оазу испод тераса, иако поједини нису у почетку прихватали озбиљно идеју уређења заједничког животног простора. Ипак, труд и пожртвовање пензионера уродили су плодом. Сада у помоћ притрчава и младо и старо, а заједно су изнедрили и прву велику инвестицију - косилицу за траву. Овог лета, како тврде комшије, имали су најлепши парк и травњак у целом граду, али и шире.

Војислав Утвић и Радован Ђорђевић

- Морам признати да је парк био један од разлога зашто смо се одлучили за ову зграду. Поносни смо на наше комшије, њихов труд и вољу. Сада сви љубоморно чувамо наш парк, а пролазници и суграђани неретко воле да сврате до нашег кварта - каже комшиница Данијела.