Потрага за благом златног Солотника

ОСТАЦИ моћног српског средњовековног замка Солотника на Тари неће још дуго бити обавијени велом тајне. После писања "Новости" о баштини ове лепе планине, локална самоуправа Бајине Баште одлучила је да затражи наставак истраживања овог значајног и тајанственог локалитета.

Пре неколико дана одржан је састанак на коме су о овој теми разговарали челни људи бајинобаштанске општине и Националног парка "Тара" са стручњацима Археолошког одељења Филозофског факултета у Београду, Народног музеја и Завода за заштиту споменика културе у Краљеву.

Досадашња краткотрајна ископавања Солотника, којима је руководио др Ђорђе Јанковић, прекинула је смрт великог археолога, али његови налази упућују на то да је локалитет старији и значајнији него што се мислило. Тренутно на Солотнику копају само трагачи за митским благом српског средњовековног велможе, који га је, према предању, сакрио у тврђави на вртоглавој ивици понора Солотушке реке. Налази др Јанковића потврђују да су зидине Солотника подигнуте у време српске деспотовине у 15. веку.

- Претпоставља се да је утврђење штитило оближњи важан каравански пут од Подриња ка Ужицу преко Таре, а истовремено је са ивице клисуре савршено контролисана долина у којој се налази данашње село Солотуша - каже археолог др Дејан Радичевић, доцент на Филозофском факултету.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Потрага за златом харамбаше Рајка

Пронађени остаци оружја указују на то да је посада Солотника водила битку до последњег против Османлија пре него што је тврђава коначно освојена у време пропасти српске деспотовине. Неочекивано, у близини средњовековног града, др Јанковић је пронашао и остатке предримских и касноантичких утврда. За научнике је загонетка зашто је тврђава, за коју се претпоставља да је бранила пут, потпуно неуобичајено саграђена испод планинског гребена којим је друм водио, што значи да је са те стране тешко одбрањива.

- Стратешки положај тврђаве је такав да пре свега контролише долину дубоко испод ње, што природно наводи на питање шта је то доле било тако важно. Тунели пробијени у неколико нивоа у стенама литице као осматрачнице су такође неуобичајени - каже др Радичевић.

Уколико су тачна локална предања о рудницима у Солотуши и околним селима, где се по легенди копало и злато, намена утврђења је била, пре свега, њихова заштита. Стаменко Стаменић, хроничар овог краја, забележио је сведочанства мештана:

- Божо Трић из Липе приповедао ми је да је некад био рудник злата у урвинама испод липљанских кућа, а да су с временом рударска окна затрпана и зарасла. Још увек се код старих људи чује да се Солотушка река зове Златица. У данашњем Пустопољу је сигурно било грађевина из доба Римљана. За њих је везана и локација у центру Солотуше. Последњи остаци римског калдрмисаног пута се налазе у Пријерову.

ТАРАБИЋИ

ПРОРОЧАНСТВО Тарабића из Кремне сугерише да ће боље дане у Србији најавити појава мајдана соли у суседној Солотуши. Интерпретације пророчанства, зависно од тога ко их је препричавао, потпуно су супротстављене. Митар Тарабић је, наводно, прорекао да ће у Кремну доћи странци "да копају и носе" камење са Таре и да ће држава живети од тих рудника, а да ће тад у велики рудник соли у Солотуши "целу српску царевину хранити". По једној верзији пророчанства тај слани мајдан ће прорадити кад Србија буде царевина, а по другој ће она постати царевина кад рудник проради.

Пећинска црква

СВИ ТРАЖЕ МИСТЕРИОЗНИ ЋУП

Приче о рудницима соли и злата у Солотуши и легенде о закопаном благу Солотника преносе се с колена на колено и привлаче трагаче за богатством да копају по рушевинама.

- Зна се одвајкада да је у Кулини или Солотнику закопано злато. Слушала сам о томе кад сам била дете. Копали су на све стране, али благо још нису нашли. Зна се да су у Солотнику закопани кантар, вериге кукаче за бакрач, казан и ћуп пун злата. Мој рођак је копао и нашао те вериге, и део кантара, али ништа друго - причала нам је бака Милосава Стаменић из Солутуше, која дочекује посетиоце цркве изнад врела Солотушке реке.

Забрањено преузимање фотографија без сагласности редакције "Вечерњих Новости"