Света Петка испунила душе вером (ФОТО + ВИДЕО)

ВЕРНИЦИ у Србији обележили су данас празник посвећен преподобној Параскеви, у народну познатој као Света Петка, заштитница жена и сиромашних. Хиљаде грађана од раних јутарњих часова, после литургије у цркви Ружица, чекало је да уђе у капелу ове цркве на београдском Калемегдану за коју се верује да је подигнута на извору живе воде која помаже људима у невољи.

- Сваке године долазим, и сваке године је велика гужва, али мени није тешко да чекам - објашњава Зорица Катић, пензионерка из Београда. - Сачекам, упалим свећу, умијем се и напуним флашу светом водом да је понесем укућанима.

У непрегледном реду који се није смањивао током целог дана, стрпљиво су стајали и стари и млади. Чекали су у тишини на свој ред за капљице вере и здравља, наслоњени на штапове, инвалиди... Ни мајке са децом нису тражиле да светињи приђу преко реда. А у рукама свих, свеће и флаше.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:Света Петка - српска и београдска

- Жао нам је што нисмо успели да уђемо на литургију због велике гужве, али сачекаћемо да упалимо свећу и да се помолимо за здравље - истиче Марица Јокић. Она се из Обреновца упутила на Калемегдан како би се поклонила светитељки.

Света Петка се обележава у многобројним српским домаћинствима, а с посебним поштовањем јој приступају жене свих вера и нација, сматрајући је својом заштитницом. Прве записе о овој светитељки оставио је Григорије цамблак. Он је описао детаљан пренос њених моштију из Видина у Србију. Како је забележио, чудотворне мошти у Београд су донете 1398. године захваљујући кнегињи Милици, тада монахињи Евгенији. Деспот Стефан их је сахранио у срцу престонице, у пећинску капелу крај чудотворног извора. На том месту подигнута је данашња капела Свете Петке. На иконама се Света мати Параскева представља у женској монашкој одежди, са крстом и миртином гранчицом, симболом мучеништва.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:Свету Петку спасли шверцом у Србију!

РОЂЕНА У ЦАРИГРАДУ

СВЕТА Петка, према предању, рођена је око 950. године у месту Епиват, на обали Мраморног мора, недалеко од Цариграда. После мајчине смрти наслеђе је разделила сиромашнима и упутила се у јорданску пустињу, где се током четрдесет година предала најтежем испосништву. Не откривајући идентитет, после две године службе при Цркви Светих апостола, у непрестаној молитви и посту, умрла је у Епивату у првој половини 11. века.