Слава у касарни: Свети Стефане, чувај морнаре

У ХРАМУ Светог Стефана Штиљановића у Новом Саду, јуче је, на дан када Српска православна црква помиње овог српског светитеља, прослављена храмовна слава. Рекло би се, уобичајен догађај. И био би, да се храм посвећен овом светитељу, деспоту, ратнику и шајкашу не налази у касарни "Александар Берић", седишту Речне флотиле Војске Србије, и да то није прва црква смештена у касарни још од давне 1941. године.

А црква посвећена овом необичном светитељу и ратнику, до пре годину дана, како објашњава капетан Селимир Вагић, војни свештеник у Речној флотили, била је уобичајен "униформисани" војни објекат, прилично неугледан и оронуо, у великом кругу ове касарне.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Споменик деди хероју нашли после 100 година

- Трудом пре свега припадника флотиле, мојих колега, који нису жалили енергију и време, за само годину дана ово је постала права црква - објашњава Важић. - Уместо старог објекта, од којег је сачувано мање од 10 одсто, и то само голих зидова, "изникла" је нова црква. Радове смо почели на Крстовдан. Тада смо, као својеврсни спомен, поставили и карактеристичан крст, са сидром у дну, као подсетник на тај дан.

Нова црква, објашњава наш саговорник, добила је карактеристичну византијску жуту боју. Ту је, објашњава Вагић - који маскирну униформу с капетанским чиновима и крстом као ознаком верске службе и морнаричку плаву беретку често мења црном мантијом и камилавком - и олтарска апсида, као и иконостас који је живописао Горан Јанићијевић, професор на Академији Српске православне цркве за уметност и консервацију. Јуче је испред цркве, симболично, посађена и липа...

Морнаре који долазе на редовна јутарња богослужења у ову необичну и по много чему јединствену цркву, са зидова поздрављају иконе светаца ратника, Светог Георгија, Светог Теодора Тирона, Светог Димитрија и, наравно, светих великомученика Милоша Обилића и Светог цара Лазара.

Свештеник Вагић са сандуком Шајкашког батаљона

Посебно место у овом храму заузима сандук са богослужбеним предметима који су, по ратиштима, још од 1785. године, са собом носили припадници Шајкашког батаљона, а који је сачуван у манастиру Ковиљ и уступљен "морнаричкој" цркви.

Из калежа из овог сандука, после литургије на којој је саслуживао и капетан Ђорђе Станојевић, војни свештеник Прве бригаде Војске Србије, јуче су се причестили припадници Флотиле. Тако се, објашњава наш саговорник, још једном потврдило да Речна флотила баштини традиције шајкаша и славног Шајкашког батаљона.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Да у здрављу дочекате бар моје године!

ОПЕЛО ЗА РУСЕ

ЛИТИЈА одржана после славске литургије, госте славе одвела је и до гробова шесторице Руса, припадника Црвене армије, сахрањених у кругу ове касарне. На њиховим гробовима је први пут од када су, у разминирању Дунава 1944. и 1945. године, изгубили животе, одржано опело.

Литија у касарни

КУМ СЛАВЕ

ОВОЈ, првој храмовој слави, кум је био морнар из Флотиле, мајор Дејан Пушкаревић, који је кумовао са супругом Миром и четворо деце - Вуком, Нађом, Матејом и Михаилом. Слави би, следеће године, требало да кумује његов колега, такође мајор, Радивоје Петрушић.

Капетан Селимир Вагић, војни свештеник у Речној флотили

УЗОРАН ВЛАДАР И ЗАШТИТНИК ШАЈКАША

СВЕТИ Стеван Штиљановић пореклом је из Паштровића. У Срем је дошао 1498. године због сукоба са Млечанима, а у Срему је као последњи српски деспот столовао у Моровићу. Народна традиција приказује га као узорног хришћанског владара, али и вођу шајкаша, који су се Турцима супротстављали на Тиси, Сави и Дунаву, а касније и као њиховог заштитника. Умро је, највероватније, око 1543. године. Најпре је сахрањен на брду Ђунтир код Шиклоша у Мађарској. Мошти су му већ 1545. године пренете у манастир Шишатовац у Срему, а пред усташама, 1941. године, пренете су у Београд и сада почивају у ризници Саборне цркве.