НЕВЕРОВАТАН ПОДВИГ: До Финске бициклом путовао 40 дана

ПОСЛЕ пређених готово 4.000 километара, кроз стотине градова и села у девет земаља и 40 дана путовања, Крушевљанин Душан Ранђеловић (25) стигао је у Финску. И то скоро све време возећи бицикл. На том путу, овај студент енглеског језика и књижевности камповао је по шумама, плажама и лединама, "борио" се са дивљим свињама, комарцима, змијама... Све то га је већ задесило, а стигао је тек до половине своје авантуре. До родне Текије, код Крушевца, дели га још седам земаља и много предела, доживљаја и људи које ће упознати.

У ову несвакидашњу авантуру Душан се упустио 6. јула, кренувши сам из Београда, на двоточкашу, опремљен шатором и врећом за спавање. Иза њега остале су Мађарска, Словачка, Пољска, Белорусија, Литванија, Летонија, Естонија, Русија и Финска. У Шведску је стигао бродом, а одатле, из Стокхолма, пут наставио бициклом преко Данске, Немачке, Чешке, Аустрије, Словачке, Мађарске, Румуније и Бугарске, а у Србију би требало да стигне крајем септембра.

Ово путовање до Финске и назад, највећи је Душанов изазов до сада:

- Људи су углавном радознали, машу, добацују, хоће да се сликају. У Пољској сам срео старији брачни пар Хелену и Станислава Ковалски, који су ми, након што сам их замолио за чашу воде, спремили ручак, понудили туш, храну, чак и нешто новца.

Већи део путовања је прошао глатко, али било је неколико незгодних ситуација.

- У току ноћи у Словачкој, на мој шатор су насрнуле дивље свиње - прича овај авантуриста. - Срећом, само су исцепале шатор и отишле. А недавни терористички напад у Турку избегао сам за дан.

У Русији су га, каже, нудили пивом и вотком скоро сваки пут када би стао да се одмори.

- Било је и пехова са опремом за камповање - прича наш саговорник. Памтићу и неколико сусрета са змијама, а камповао сам свуда од шума, плажа, па и поред ауто-пута.

Хелена и Станислав Ковалски

Један од најтежих момената био је у Пољској када је 36 сати, гладан и промрзао, у мокром шатору чекао да стане киша:

- Ово путовање научило ме је да уживам у тренутку, да се ослањам на себе и одмах решавам проблеме. Већ размишљам о остварењу великог сна - да стигнем до Јапана.

СВЕТ ЈЕ МАЛИ И ПУН СРБА

УВЕРИО сам се и на овом путовању да је свет мали, а да Срба има свуда - прича Душан. - У Талину, естонској престоници, налетео сам на камионџију из Србије, баш Крушевљанина. Испоставило се да имамо много заједничких познаника. у Риги сам срео наше репрезентативце у баскету "три на три". Гостовали су на једном турниру. На Балкан, на наше крајеве, подсетио ме хеклани миље који сам пронашао насред пута у Финској. Понео сам га са собом, нисам могао да одолим.

ХИЉАДУ ДИНАРА ДНЕВНО

ТЕРЕТ који носим има од 25 до 30 килограма, зависно од количине хране и воде у ранцу - каже наш саговорник. - Дневно потрошим до 1.000 динара за храну, повремено смештај и друге потребе. Мање ме кошта него да сам код куће. Спремам храну на плинској боци, а не једем ни производе животињског порекла. Углавном једем пасту или пиринач са поврћем, и за доручак овсену кашу.