Војвођанске приче: Амови за липицанере енглеске краљице

О ВЕШТИНАМА сарача Јована Ђурана у изради украсних оглавника и кајаса, у његовој радионици “Ђуран” у Сомбору, чуло се на далеко. Тако му је 1970. године стигла посебна поруџбина: да направи комплет опреме за два коња, које је Јосип Броз Тито, приликом њене посете Београду, поклонио енглеској краљици Елизабети Другој, који се и данас чувају у енглеском двору. Пре неколико година стигла је и писана потврда из Бакингемске палате у Сомбор.

Задатак је добио из ергеле коња “Карађорђево” и из Маршалата. О овоме Сомборци данас мало знају.

- Управник ергеле Синиша Златановић је много знао о мом оцу, па је тако дошао у радионицу и рекао му да направи пар амова за коње липицанере, нешто што дотад није радио. Мој отац је шест месеци, са бескрајном пажњом и стрпљењем радио дуборез у кожи за ту опрему, стављао специјални оков, мерио све у микрон, а не у милиметар. На амововима су били стављени иницијали Е. К. као симбол ергеле “Карађорђево” - приповеда Никола Ђуран.

Приликом посете Тита Карађорђеву, управник ергеле Златановић маршалу је показао амове, и кад их је погледао Броз је био изузетно задовољан. Унапред се знало да у посету Београду долази краљица Елизабета и да су баш ти амови намењени њој.

1971: Јосип Броз Тито и Јованка разгледају амове у Карађорђеву / Фото Архив Ђуран

- Мој отац, међутим, за то није знао, али, када је посао завршен, из “Карађорђева” су нам послали фотографију, на којој се види како је опрема предата Титу и Јованки. Приликом краљичине посете Југославији и ергели “Карађорђево” 1972. године, Тито јој је уручио државнички поклон - поносно прича Никола.

Краљица Елизабета у фијакеру чији коњи носе Ђуранове амове, у Ђакову / Фото Архив Карађорђево

1972: Јосип Броз Тито и британска краљица Елизабета II у посети Југославији 17. октобра / Фото Танјуг1

О свему овоме постоји документација у Музеју Југославије у Београду. Наследник Јована Ђурана, син Никола (47), је пре шест година посредством пријатеља који живи и ради у Лондону, послао писмо краљици Елизабети Другој, којим је обавештава да је наставио очев занат.

- Много сам се изненадио када ми је пријатељ из Лондона јавио да је стигао одговор, и да је краљица Елизабета написала да је задовољна што сам наставио овај редак занат. Написала је да се радо сећа посете Југославији, каже наш саговорник.

Краљичино писмо Николи Ђурану

Осим што је радио амове који су завршили на енглеском двору, Јован Ђуран је радио за муштерије широм Европе. Нажалост, његову вештину прекинула је смрт, пре 13 година.

- Одлазио је на сајмове, а људи су радо долазили у његову радионицу, јер су сви били веома задовољни очевим радом и квалитетом. Зато је добио низ признања, који и данас красе зидове сомборске радионице. Кад је отац отишао у пензију крајем 1988. а ја сам почетком следеће године наставио очев занат - вели нам Никола, који је квалитетом у потпуности наставио традицију.

1969: Јован Ђуран, оснивач сарачке радионице

Овај чувени сарач данас ради футроле за ножеве, а свакодневни посао је и израда опреме за коње, а поправља и дотрајалу опрему. Николин син Дарко (22) увелико помаже оцу у разним пословима, а каже да је и он одлучио да настави дединим и очевим стопама.

- У радионици сам од своје седме године и све сам пажљиво пратио како ради мој отац. Као дечак сам се дружио са сарачким алатом, кожом, купцима... Како вели, од сарачког заната данас може лепо да се живи, јер поруџбине стижу с разних страна.

Никола Ђуран у очевој сарачкој радионици

ГЛАВНИ АЛАТ - РУКЕ

- НАЈСТАРИЈА машина за шивење је енглески “ланчестер” из 1914. године - показује нам Никола времешну опрему. - Ту су и ножеви, шила, игле, приближне старости. Па ипак, главни сарачки алат су руке од којих све зависи.