Србија враћа дуг херојима(ФОТО)

ЈУНАКУ Тибору Церни, једном од 108 припадника Војске Југославије, који су током НАТО агресије 1999. године погинули бранећи рејон карауле Кошаре, у среду је откривен споменик у његовој родној Дебељачи код Ковачице. Уз највише државне и војне почасти, споменик су открили Тиборова мајка Ката Церна и председник Србије Александар Вучић.

У паклу Кошара, снајпер с терористичких кота данима је односио животе српских војника. Тог 28. априла 1999. године, тридесет шестог дана бомбардовања, Тибор је био сасвим решен да буде мета. Да открије снајперисту. Устао је из рова и, погођен, пао. Али заустављена је и рука снајперисте. Тиборове последње речи, по сведочењу његових сабораца, биле су: "За ову земљу вреди погинути".

- На Кошарама их је било 108 мртвих, положених живота за све наше, прекинутих судбина да бисмо ми данас имали своју - рекао је председник Александар Вучић на церемонији у Дебељачи.

- Никада толико много нас није дуговало толико бескрајно много тако маленом броју њих. Тибор Церна, над чијом бистом стојимо, један је од 108 којима дугујемо. Колики је дуг према страдалом Церни, није могуће рећи, јер је погинуо у 21. години, и зато што је имао 20 милиона неостварених могућности, снова, планова, које је положио за све нас. И то му дугујемо, све снове и могућности. Његов недоживљени живот који нам је дао, наш је дуг. Урадио је нешто што прави разлику између човека и јунака, што дели обичан од великог живота, и што чини да смрт не буде крај, већ почетак вечности. Стао је пред метак и изговорио највећу реченицу тог прљавог и неописиво страшног рата који нам је агресор наметнуо. Рекао је: "За ову земљу вреди умрети", и урадио је то, умро је за своју земљу и свакога од нас.

Захваљујући се свим борцима са Кошара за све што су учинили за отаџбину, председник Вучић је подсетио и да је борба на Кошарама историјска битка, у рангу бојева на Иванковцу и Чегру, Брегалници и Кајмакчалану, Краљеву и Кадињачи, и завршена је тријумфом, јер је спречен улазак непријатеља у Метохију и копнена инвазија наше земље.

- И дана, када смо коначно почели да памтимо, важно је рећи не само да је Тибор Церна био Мађар, а био је, и да је био јунак, а био је, и да нам је све дао, а дао је, већ да је у тих 108 војника, било и Срба, Црногораца и један Рус, и све време су знали да вечно остају ту, што је за њих била светиња, у својој земљи, Србији - рекао је Вучић.

- Нико даље од Кошара због њих није могао. Умирали су тако славно да Албанци и даље чују њихове гласове и страшну опомену: "Ово је моја земља".

Видно потресена, у сузама, Ката Церна, Тиборова мајка, рекла је да су њен син и његови саборци, и погинули и преживели, дали све од себе да би сачували отаџбину. Апеловала је на државу да води рачуна о њима, њиховим породицама, својој војсци и младим војницима.

- На споменику, Тибор је веома озбиљан, а тешко ми је да га таквог лика призовем када зажмурим, јер је увек био весео - рекла је Ката Церна.

- Био је храбар када се родио и мислим да је био храбар и када је умро. Хвала свима који су омогућили подизање споменика и молим државу да води рачуна о борцима са Кошара да се не деси да су живот дали џабе. Водите, такође, рачуна и о онима који су остали живи, помозите им да школују децу, нађу посао. Толико су заслужили.

Ката Церна је казала и да јој је посебно драго што на церемонији у Дебељачи види Тиборове саборце, што је могла са њима да разговара о данима које су провели са њеним сином.

- Осаманаест година смо чекали прво спомен-обележје, првом међу једнакима, хероју Тибору Церни - рекао је Војислав Вукашиновић, преживели борац са Кошара.

- Он је један од 108 српских Обилића, који је за нас још жив. Живеће у нама докле год смо живи и докле год будемо причали о, мало је рећи, херојским погибијама. Сви они знали су да су иза њих Пећка патријаршија, Високи Дечани, да су иза њих њихове мајке, сестре...

Молим вас да никада не заборавите хероје, њихове мајке, породице, хероје инвалиде који су оставили делове својих тела на врлетима Проклетија, па и српске ратнике који се данас, а ни тада се нису, освртали према сили која их напада, већ према светињи коју бране.

Церемонијом у Дебељачи, први пут од ове године започело је обележавање годишњице битке на Кошарама у складу са Државним програмом обележавања годишњица историјских догађаја Србије.

Организатор државне церемоније је Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије Владе Републике Србије.

БИТКА ЗА КОШАРЕ

НА Велики петак, 9. априла 1999. стотинак граничара у караули Кошаре на обронцима Проклетија, недалеко од Ђаковице и Дечана, силовито је напало више од 5.000 терориста ОВК удружених са око 5.000 оперативаца групе "Јастреб" из НАТО и припадника регуларне албанске војске потпомогнутих НАТО авијацијом. После пада карауле, стигло је појачање од више стотина припадника ВЈ из пешадијских и специјалних јединица. У тешким борбама које су трајале до 10. јуна, Војска Југославије је успела да порази нападаче и спречи њихов улазак на КиМ. Битка за Кошаре је званично завршена 14. јуна, када се Војска Југославије повукла на основу Кумановског споразума.