Прекаљени ковачи а витезови у занату

- На првом такмичењу ковача Србије, одржаном протеклог викенда у Дубљу код Свилајнца, није било ни победника, ни поражених. Циљ организатора, Удружења радника уметника Србије и Црне Горе са седиштем у Горњем Милановцу, било је промовисање овог славног заната и својеврсно подстицање младих да наставе традицију заната који одумире. Ковачи су показали како се кују пољопривредне алатке и ножеви и представили своје најдраже, раније урађене радове. Пошто удружење окупља коваче, столаре, дуборесце, сликаре, уметнике у кованом гвожђу и песнике, уприличена је и изложба радова ових уметника, а трубачи из Свилајнца и чланови најстаријег гусларског удружења из Даниловграда дали су посебан тон манифестацији. Домаћини, Милица и Ивица Ивановић, у чијој ковачкој радионици "Чекић" је и одржано такмичење, госте су дочекали на стари српски начин - уз погачу и со.

- Једино се ми боримо за спас естетике стварања. Сви смо ми овај занат савладали до савршенства. Пресрећан сам што је најмлађи учесник ове манифестације, двадесетседмогодишњи Марко Радивојевић из Драгова, јатаган урадио као да је прекаљени ковач. И наш домаћин Ивица усавршио је занат, па смо га за допринос који је дао његовој промоцији, прогласили осмим витезом нашег удружења - каже Радојко Солујић, председник Удружења радника уметника Србије и Црне Горе из Горњег Милановца, основаног пре 11 година.

Марко Радивојевић нам је поносно показао јатаган, тачније реплику најкраће верзије оружја јаничара. Ручицу је израдио од дивље трешње, сечиво од опружног, еластичног челика, а постоље од јасеновог дрвета. Поносан је, каже, и на ножеве од такозваног дамаскуса, који се добија спајањем више комада челика. - Ковачким занатом активно се бавим девет година, јер сам га учио поред свог оца Драгана. Дедови су ми били колари и правили казане. Учешћем на оваквим манифестацијама желим да допринесем да занати поново заживе - вели Марко.

Организатори скупа ковача и других уметника најавили су да ће ова манифестација постати традиционална. Судећи по великом броју окупљених Свилајнчана, као и по томе да су најмлађег и најстаријег ковача делиле четири деценије, то је несумњиво.

Најмлађи ковач Марко Радивојевић исковао јатаган,Фото: З. Глигоријевић

ЗДРАВИЦА ГОЈКОВИЋА

"Добри наш домаћине, нека се и твоја рука око женскога савије струка, док ђердани блеште и коло се вије, јер Дубље је данас украс и понос Србије. Док чекићи кликћу и наковњи брује, Стевана Синђелића јатаган се срцем кује. Још пре њега давно витезови су наши уз помоћ ковача бранили слободу од мрских освајача. Јахали су добре коње потковане и пасали бритке сабље оковане. Европа се дивила јунаштву, раскоши и сјају деспота Стефана, међ витезовима змају. И док Србин ово памти, жели, снује из Ресаве равне са наковња одјекује: белосветски жбири и вампири по српској души не цртајте међе, на истоку небо спустило је веђе. Стани мало силни Влах Алија, још је ово Страхињина авлија. Царе таме, ти нећеш судити, да л` ће Марко за рамазан вино пити", део је здравице којом је окупљене забавио Милинко Гојковић из Горње Трепче.

Гости су дочекани уз погачу, Радојко Солујић са бојним копљем,Фото: З. Глигоријевић

БОЈНО КОПЉЕ СА КОСОВА

Солујић је из своје радионице донео бојно копље које, како каже, симболизује борбу на Косову и прераду метала у Србији. Чини га бојна секира с једне и копље с друге стране, док се на дршци налазе ковачки упечени крстови.

Фото: З. Глигоријевић