Палић: Враћају животиње у живот

МАЈМУНЧЕ Дуле годинама је било атракција једног путујућег циркуса. Немирног, али и тужног погледа, непрестано се држећи за образ, дружио се са децом и увесељавао их. Нико није могао ни да наслути у каквим стравичним условима Дуле живи када се погасе светла и нестане блештавило сцене.

У кутији пуној измета, с видним инфекцијама очију, инспекција га је недавно донела у зоолошки врт на Палићу, у оквиру којег ради једини прихватни центар за дивље животиње у нашој земљи.

И тако омамљен, под анестезијом, био је довољно паметан да за неколико тренутака схвати да воду треба да пије кап по кап из шприца.

- Њему сам то објаснио за два минута, одмах је схватио да је то за његово добро, а сигуран сам да бих неким људима то објашњавао сат - прича о судбини овог јапанског макако мајмунчића биолог Кристијан Овари. - Међутим, све време се држао за образ, као да га боли зуб, па смо га одвели на снимање на ветеринарску клинику. Тамо смо установили да Дуле има тешку упалу пљувачних жлезда. Ко зна колико дуго је он трпео страховите болове, а никога није било брига. Чак им је и одговарао такав успорен и тужан. Сада се полако опоравља и надамо се да ће ускоро бити здрав.

Дуле је једна од 2.500 животиња којима је у протеклих десетак година палићки зоо-врт био Нојева барка и спас од сигурне смрти.

Док брину о Дулету, ветеринар, техничари, биолог и тимаритељи свакодневно у прихватном центру воде рачуна и о два медведа, који су такође доведени из циркуса, чапљи с повређеним крилом, роди с крпељима и инфекцијом ока због које не може да лети, пауну, белоглавом супу...

Кристијан Овари свакодневно брине о животињама и мајмунчету Дулету /

Фото Ј. Лемајић

Пре њих, ту је боравило шест срндаћа, три мечета сирочета чија мајка је убијена у Тутину, шест макако мајмунчића заплењених на граници, степски соколови, роде...

- Увек причамо о томе како су се овде пре осам година упознале две роде и свиле гнездо на оближњој трафостаници. Сваке године оне ту долазе. Једном приликом смо имали баш интересантну ситуацију с ватрогасцима и "Електродистрибуцијом", која је морала да искључи струју у целом крају да би се оне вратиле у гнездо. Сав умор и многобројне непроспаване ноћи нестану у само три секунде колико је потребно да вам птица прхне са дланова - прича Кристијан током обиласка болесних животиња. - Медијске звезде били су и Поспанко, Хистерија и Малена, мечићи које су нам довели из Тутина, које смо хранили на цуцлу и потом одвели у прихватилиште у Румунији. Поспанко се вратио у природно станиште, Хистерија је и даље тамо, а Малена, нажалост, није преживела период хибернације.

За све ово време трећина животиња се успешно оспособила и вратила у природу, трећина је, нажалост, угинула, а исто толико их учествује у специјалним програмима.

- Наш циљ је да вратимо животињу у природу, дамо јој другу шансу и амортизујемо грешку коју је човек направио. Ту смо да будемо прва помоћ, да животиње спасемо од сигурне смрти, опоравимо и безбедно их вратимо тамо одакле су истргнуте - закључује Овари. - Трудимо се да се не вежемо за њих, али има много емотивних момената. Ипак, најсрећнији смо када их видимо здраве и одважне, спремне за нови живот.

Медвед доведен из цирукуса

ПО СЛОВУ ЗАКОНА

У оквиру зоо-врта на Палићу функционише прихватни центар за животиње на основу члана 92. Закона о заштити природе који каже да Министарство има право да овласти зоолошки врт за потребе прихвата и збрињавања дивљих животиња. Тренутно се то одвија само на Палићу, а у прихват животиња се полако укључује и београдски зоо-врт.

Рода са инфекцијом ока

БЕЛОГЛАВИ СУП

- Белоглави суп је доведен са Увца, где се као младунац хранио великом количином меса и постао дебељуца, па није могао да полети. Као веома паметна птица, схватио је да не мора пуно да се труди око хране - објашњава наш саговорник. - Имамо и два супа која су исто тако стигла - женку која лежи на јајету и мужјака, па можда сада направимо и легло, како бисмо њихове младунце вратили у природу и продужили врсту, да ове дивне птице не буду само део народних бајки.