Хиландар спасава српску баштину

ХИЛАНДАРСКА збирка српских рукописа и старих књига је најстарија, највреднија и највећа у нашем народу, али и једна од најбројнијих и најважнијих светских колекција словенских манускрипта. Библиотека Свете српске царске лавре чува 1.150 рукописа и 383 хрисовуље и повеље на папиру и пергаменту, 76 примерака старе штампане књиге и 6 инкунабула, 4.518 примерака старе књиге, као и преко 40.000 књига, часописа и новина од 17. до 20. века.

Највећи број рукописних књига су оне с религиозном и богослужбеном тематиком, али има и географских дела, историјских хроника и медицинских кодекса. Највреднији државни документи из сјајног српског средњег века сачувани су у Хиландару захваљујући труду анонимних библиотекара-монаха. Они су се одрекли личног идентитета да би у протеклих девет векова радили као ризничари националног писаног блага.

На ту мало познату улогу хиландараца је подсетила недавна куповина драгоцене српске рукописне књиге из 14. века. Она се пре неколико дана, после дугог странствовања, вратила кући захваљујући манастиру који ју је новцем зарађеним од продаје вина откупио од грчког колекционара.

- СТРУЧЊАЦИ Народне библиотеке Србије знали су за ту књигу и, чим су чули да је избачена на тржиште, сакупили су новац за откуп. Међутим, грчки колекционар није хтео да учествује у процедури јавне набавке већ је тражио новац што пре и претила је опасност да останемо без овог вредног дела. Јер, за књигу је сазнала и реномирана британска аукцијска кућа и одмах послала понуду. Видевши тешку ситуацију, игуман Хиландара је рекао: "Подржаћемо". И, књига је купљена и спасена. Хиландарци планирају да и убудуће трећину средстава које зараде дају за очување наше баштине - каже Миливој Ранђић, директор Задужбине Светог манастира Хиландара.

Стручњаци за стару књигу су презадовољни гестом Хиландара јер је купљени рукопис уникат.

- Прича се неуобичајено лепо завршила захваљујући реаговању Хиландара, чији игуман и оци знају шта је добро и вредно, али и шта је њихова вишеструка мисија у нашем народу и култури - истиче Владан Тријић, заменик управника Народне библиотеке Србије.

Улаз у Хиландарску библиотеку

ОТКУПЉЕНА књига је панегирик, збирка богослужбених текстова за празнике у другој половини септембра. Нумерација и поглавља указују да је постојао и први том овог дела, али и панегирици за остале месеце. Такав средњовековни издавачки подухват могао је да финансира само владар, а претпоставља се да је то био просвећени деспот Стефан Лазаревић. Ту претпоставку тек треба да потврде археографи Народне библиотеке, који као врхунски форензичари читају тајну историју књига анализирајући све, од квалитета и начина израде папира, повеза, опреме, до ишчитавања текста и бележака на маргинама.

- Ми сагледавамо књигу у потпуности. И као предмет, и њен историјат, и значај за историју уметности, књижевности и језика. Пратећи појединачне трагове у књигама, долазимо и до посредних закључака о културној историји нашег народа у дужем периоду. Хиландарска рукописна збирка је најбогатија у нашем народу и по броју књига и по њиховој садржини - каже Пријић.

Стручњаци кажу да је посебно драгоцено то што је већина рукописа настајала у самом манастиру или његовој околини.

Хиландарски типик

- Та богата библиотека је расла али се и расипала пуних осам векова. Нажалост, многе књиге су током векова отишле из Хиландара. У ствари, већина наших рукописа је у иностранству, а ми знамо само за оне у институцијама културе. За оне у приватним збиркама можемо само да се надамо да ће наћи пут до нас - каже Пријић.

ГРЧКИ продавац зна само да је његов деда књигу набавио у Русији. Може се претпоставити да је она тамо стигла и легалним путем, али и крађом. Наиме, руски патријарх Никон је послао 1653. у Хиландар старца Арсенија Суханова да донесе српске рукописе. Они су сматрани исправним и помоћу њих су обављене исправке руских богослужбених књига. Тад је Хиландар послао око 500 рукописа руској Патријаршији. Крајем 18. и почетком 19. века, кад је слабљење Османске империје постало очигледно, све силе заинтересоване за Балкан дале су својим ловцима на старине задатак да скупљају српске рукописе са Атоса, на све начине.

Раритет - Панегирик из 14. века

Хиландарски монаси, притешњени бедом и изолацијом у коју су их гурнуле турске власти, довијали су се на све начине да сачувају библиотеку.

- Постоји извесна предрасуда да се књиге нису цениле, али напротив, о заштити књига има сведочанства из више извора. Кад је реч о старој књизи, она је била расута на више места у манастиру, све до преласка из 19. у 20. век, кад је отац Сава Брајер, чешког порекла, прешао у православље и направио први велики искорак ка формирању модерне библиотеке - каже Пријић.

пре него што је добио посао библиотекара Сава Хиландарац је био годинама искушаван најтежим пословима у манастиру, јер сумњичави монаси нису лако могли да поверују једном странцу, после многобројних крађа.

- Српске књиге су биле најстарији и непобитан доказ о цивилизованој држави, просвећености и писмености српске елите у средњем веку. То нису биле само богослужбене књиге, већ и документи и хронике писане за практичну државну употребу, јединствене на Балкану - каже историчар, проф. др Вељко Ђурић Мишина.

Скромни натпис крије непроцењиву ризницу

ЧУВАРИ ПИСАНОГ БЛАГА

РУСКИ путописац Виктор Глигорович оставио нам је сведочанство из средине 19. века како су Хиландарци непрестано премештали књиге и документе из једне просторије у другу да их спасу од крађе и уништења. Највреднији примерци су стављани у најнеугледније просторије. Калуђери су показали четири лажне библиотеке Глигоровичу, док нису стекли поверење у њега и одвели га у пету где је видео прве рукописе. Затим су му у мрачној собици код трпезарије показали 150 старих рукописних књига, а у источној кули 20 рукописа старијих од свих у Хиландару.

Забрањено преузимање фотографија без сагласности редакције "Вечерњих Новости"