Новчаница с ликом Тита имала је идиотску грешку!
04. 11. 2016. у 19:51
Историја ће ову новчаницу заувек памтити као новчаницу с грешком, и то не малом

Југославенски динар била је валута која се почела користити у Краљевини СХС од 1920., а потом се користила у Краљевини Југославији, социјалистичкој Југославији, па у Савезној републици Југославији. Имена државе су се мењала, али не и динар, који је стекао култни статус те је "југословенски" престао да буде кад га је Србија заменила српским динаром, а Црна Гора евром - годинама након што се некадашња Југославија распала.
Почетком осамдесетих донешена је одлука да се постојећа серија новца замени новом, модернијом.
У новој серији, свака поједина новчаница требало је да представља једну од југословенских република, на лицу би имала једну историјску личност из те републике, а на наличју мотив из те републике.
Најмања новчаница од 10 динара представљала би најмању републику, Црну Гору, а највећа постојећа од 1000 динара највећу републику, Србију, а увела би се и нова новчаница од 5000 динара која би представљала Југославију.
Прво је требало да буде издата највећа новчаница, а затим би се поступно замењивале новчанице мањих апоена. Године 1985. излази нова серија новчаница, која је започета увођењем новчанице од 5000 динара с ликом преминулог југославенског председника Јосипа Броза Тита.

Та је, до тада највећа издата и дуго ишчекивана новчаница изазвала праву буру у јавности, а она траје и данас - не због њене вредности, већ погрешке коју испочетка нико није приметио – премоси express.hr.
Наиме, уз лик Тита уписана је и година његовог рођења и смрти. Уместо 1892- 1980, на новчаници је писало 1892-1930 - па је према њој Тито умро 50 година раније!

Оно што је занимљиво, да чак ни након уочавања грешке, та новчаница није повучена из оптицаја, јер је генерални директор тадашњег Завода за израду новчаница рекао како је од 14 милиона штампаних новчаница, њих само 4 посто с погрешком.
То значи да је грешку на себи носило око 560 хиљада новчаница, а према међународним прописима држава која пусти више од једног процента новчаница с видљивом грешком, треба повући сав новац из серије из оптицаја.
Но, погрешна година смрти Тита није једина погрешка код ове новчанице. Наиме нити је службено споменут датум кад се пушта у оптицај, а изглед и опис новчанице био је посве различит од оног што је најављено у службеном листу СФРЈ, ЈАНИ.
Друга новчаница требало је да буде у апоену од 1000 динара, с датумом издавања 1986., и да представља СР Србију и на лицу да има портрет Вука Стефановића Караџића. Све матрице су биле готове и новчаница је била спремна за штампање, али никада није пуштена у оптицај.
С обзиром на хиперинфлацију, појавила се потреба за новчаницама све већих апоена, а не све мањих.
Погледајте токове Народне банке Југославије у односу динара према страним валутама на крају године:

Након распада СФР Југославије:
1991. године Словенија га је заменила привременим новчаним боновима, а 1992. године словенским толаром, а потом 2007. године евром.
* 1991. године Хрватска га је заменила хрватским динаром, а у деловима под контролом Српске крајине користио се крајински динар.
* 1994. године уводи се хрватска куна.
* 1992. године Македонија уводи македонски денар.
* 1992. године Босна и Херцеговина је увела босанскохерцеговачки динар, а у деловима под контролом Републике Српске користио се динар Републике Српске.
* Године 1998. уводи се конвертибилна марка
* 1999. године Црна Гора га мења немачком марком, а 2002. године евром.
* 1999. године самопрокламовано Косово га мења немачком марком, а 2002. године евром.
* 2003. године Србија га мења српским динаром.
Branko
04.11.2016. 20:54
Toliko prostora za budalašenje. Ja na onom snimku i dalje kao godinu smrti J.B.Tita vidim broj 1980. Šta je cilj vaše greške "u godini smrti 1930. umjesto 1980" zaista mi nije jasno. Molim istoriju da mi ovo objasni.
@Branko - Kakav snimak, kakva istorija? O cemu vi pricate? U pitanju je odredjen procenat novcanica sa Titovim likom, koje su umesto "1980" imale pogresnu godinu "1930". Citate li vi tekst uopste? O kom snimku govorite i kakve veze imaju istoricari sa tim, kada je ovo greska Zavoda za izradu novcanica i kovamog novca (ustanove koja stampa novac), koji potom Narodna banka pusta u opticaj? Neki ljudi stvarno ne shvataju procitano.
@Branko - Ne vredi takvim ni objašnjavati.
Kazu da je pravi Tito i umro tako nekih godina,ali ko zna?Ovaj koga mi poznajemo se postarao dase prava istina nikada ne sazna o mnogim stvarima pa tako ni o tome je li on pravi Titoooo ili nije i odakle je .
@ISTINA - Sta sve ne mozes narod da ubedis to je strasno. Evo prave experimenat preko interneta da vide dali mogu ljude da ubede da je zemlja okrugla. Neverovatno ide bez problema.
Коментари (33)