ГОРАНЦИМА ПРЕТИ АСИМИЛАЦИЈА: Бог нас чува, а Србија издржава

Милена МАРКОВИЋ

14. 09. 2016. у 21:05

Репортери "Новости" у Гори, где Горанцима прети нова асимилација из Приштине. Косовске власти врбују ђаке да прихвате бошњачки језик, први корак до албанског

ГОРАНЦИМА ПРЕТИ АСИМИЛАЦИЈА: Бог нас чува, а Србија издржава

Школарци пред почетак наставе,Фото Никола Скендерија

НИКАД нису посустали. Никад посрнули. А била су тешка и страшна времена. За њих и њихове породице. Они су остали привржени коренима, свом словенском пореклу. Сви су их својатали и сви су желели да буду оно што нису. Бугари, Македонци, Албанци...

Они су Горанци. Сви озбиљни истраживачи су сагласни: Горанци су Срби по пореклу, који су под притиском Отоманске империје примили ислам, али су сачували српски језик и ћирилично писмо.

Ових дана на најјужнијој тачки Србије, на обронцима сурове Шаре, а на поглед прелепе планине, Горанци су суочени са новим притисцима. Можда и најтежим до сада. Јер, како нам кажу овдашњи домаћини, ти притисци су толико перфидни да их само ми, овдашњи народ, који се на стотину ватри пекао, у танчине препознајемо. Зато смо допутовали у Гору, на позив људи којима прети нова асимилација.

- Хоће да постанемо Бошњаци, како би нас лакше превели у Албанце, мада, ни једно ни друго никада нисмо били - тако нам кажу у Гори.

Ми наше саговорнике нећемо именовати, како бисмо им сачували мир и сигурност, мада је и једно и друго овде, управо ових дана прилично ровито. Искуство из прошлог времена опомиње Горанце: каменице полете на децу чији су родитељи искрено отварали срца да са Албанцима не могу никад и никако.

Пред нама је слика која речитије од сваке речи даје за право саговорницима "Новости"...

Деца Горанаца до школе пролазе поред нових белега, нове косовске државе. Протеклог јула у Драгашу је подигнут споменик Адему Јашарију, у бронзи, у природној величини. Преко пута је билборд са његовим ликом за цео излог клуба ветерана УЧК.

Јутро у Гори

Питамо се, шта ће Јашари у Гори?

- Да Горанце опомиње да им је судбина најизвеснија, уколико би уз темеље нове косовске државе, коју, ето, персонификује Јашари, треба да вежу своја сидра - одговарају Горанци. - А ми то читамо другачије: или то прихватите или спакујте кофере. На кофере смо навикли, нису нам били тешки ни у најтежим временима, али смо се с тим коферима, нераспакованим, увек враћали. Враћали макар да умремо овде. То право нам нико никад није могао да одузме.

Горанци су се вазда везивали за Београд, па и овој најновијој бури - још чвршће. Из престонице Србије, која их се не одриче, а они верују и да неће, њиховој деци стижу уџбеници. Наставницима који предају по српском програму стижу плате. Пензионерима, пензије. Радницима који су били део српских фирми, без обзира што су им отете, стиже део плате - минималац. Горанци су формирали и своју општину која се наслања на Србију. Администрацију такође плаћа Београд.

- Нама је најважније да нашој деци стигну уџбеници, али ево, половине је септембра, а нема ни једног нашег детета у Гори које име комплетне књиге - говоре Горанци. - Није проблем у Београду, проблем је што се на административним прелазима између Србије и Косова ти уџбеници плене, али зато књиге на бошњачком долазе отвореним путем из Приштине за отворена врата асимилације.

Нисмо били у прилици да прелистамо те књиге. Нити да завиримо у учионице у којима се учи по бошњачком програму. Једноставно, следили смо упозорење Горанаца да би и то могло да изазове проблем: "Биће тешко кад ви одете, а ми останемо".

На часу историје

- Приштина је, на пример, за два ђака чији су се родитељи определили да им деца уче по бошњачком, запослила осам наставника, међу њима и мајку то двоје деце - слушамо причу у Гори. - И нашим наставницима, комшијама, родбини, понуђено је да буду део тог новог наставног система. Какви Бошњаци? Ми то нисмо! Ми тај језик не разумемо... али разумемо да је то најперфиднији вид асимилације која, нажалост, полако заживљава. Манипулише се са људима без посла, без егзистенције, поготово прилично необразованим.

Србија на карти и у срцу

Жао нам је што је у Ресетлици у школи у којој има највише основаца, више десетина њих прихватило нови, измишљени језик. И, шта се тамо дешава: горанским ђацима, који уче по плану Србије, наставници бошњачког закључавају школу. Приштинске просветне власти траже да им препустимо учионице. А Приштина ни динар није уложила да се у школи унапреде услови рада. Тако, наша деца по неколико дана чекају да се школа отвори... Тешко је, али ми остајемо на свом путу захвални што нас на том путу Бог чува, а Србија издржава.

ВРЕДНА ДЕЦА ГОРАНСКА

У Мликама, селу надомак Драгаша, гимназијалци и ђаци других средњих школа, а све школе у једној згради, некадашњој старој основној. Ова деца су понос Горе. Сви уписују факултете. У Митровици, Нишу и Београду више од две трећине у року заврши високе школе. И сви са просеком изнад осам.

Овде уче средњошколци

ВЕРУЈУ ДА НЕЋЕ БИТИ ИЗНЕВЕРЕНИ

У Гори, према казивању овдашњих људи, данас је око 8.000 Горанаца. У школама више од 800 ђака учи по програму Србије. Пре 1999. у 19 села живело је 20.000 Горанаца. Последњи рат на Косову за њих је био трагичан због привржености Србији. Уписали су и две жртве из тог времена. Говоре да су после другог рата албанизовани, да су им променили презимена. Али, памте и то да су у време цара Душана били уписани у његовој хрисовуљи, као највреднији део царског корпуса. Краљ Петар их је, после Првог рата декретом заштитио. Сада се надају да ће бити у савезу српских општина. Верују да неће бити изневерени.

Сутра: Остајемо по сваку цену

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (13)

Никола

14.09.2016. 22:04

Све им је лакше од повратка својим коренима, Србима и православљу.

Dani sd

16.09.2016. 03:47

@Никола - Umesto da ti kazem da se i ti vratis odakle si dosao ili u najboljem slucaju paganskim korenima, reci cu ti isto sto Natasa Sergeju.Razumes

Aca

14.09.2016. 22:10

Lično poznajem nekoliko Goranaca i verujte mi na reč, da bolje ljude od njih nikad i nigde nisam sreo i upoznao. Vredni, radni, prepošteni, dostojanstveni u muci i radosti. Uvek bili i biće odani i iskreni prijatelji srpskog naroda. Drago mi je i radostan sam što ovo čitam da ih Srbija nije izdala i Bogu se molim da tako i ostane. A oni i te kako to znaju da cene i poštuju, a i ljubav i dobrotu da nesebično vrate. Bog Vas čuvao braćo naša.

vh

14.09.2016. 22:46

Braca Goranci najbolje da se obrate Predsedniku Putinu i bratskoj Rusiji za hitnu pomoc. Ocuvanje Slovenske rase je najvaznije- nije bitno jesi srbin, goranac, crnogorac, makedonac, nek smo samo blizu Moskve. Aman ni Beograd nije mnogo bolji od Tirane....

Aleksandar

15.09.2016. 05:12

tu sam bio u vojsci za vreme rata selo Brod par km od Dragasa, ljudi su stvarno gostoljubivi i dobri

Pero Peric

15.09.2016. 07:12

Aco.Ja poznajem zapravo druzim se mnogo česce i opustenije sa gorancem od 1971-72g. nego sa Srbima koje takodje upoznao tih godina iz studentskih dana. Jednom prilikom 80-tih g. proslog veka se pokazao boljim,mudrijim i od Srbina kom sam mnogo vise činio i valjao,jos i cimeri bili. Kad bi svi Goranci bili kao ovaj moj drug, eh gde bi Srbiji bio kraj.Mozda bi bili mala švajcarska.poz.svim Gorancima i mom drugu, mada znam da ovo nece pročitati jer vi necete objaviti.veza usl.tel.063332750 pera.