Сахрањен Јован Тарабић, оставио рукопис о прецима

САЊАО је снове који су се на јави остваривали. Молио се Богу, а радио је вредно, јер мало тога само од себе бива. Иза себе је оставио рукописну књигу у коју се сабрала мудрост једног сељачког људског века, угушена буком новог времена. Јован Тарабић (92), најстарији потомак славних пророка Милоша и Митра, сахрањен је у уторак на гробљу у родним Кремнима. Старца под шајкачом надживело је чувено „Креманско пророчанство“, али и страх да би због трагичног неразумевања, лоза чији је изданак био, могла бити извргнута подсмеху.

- Оставио је мој отац иза себе књигу својих записа, бележио је размишљања о својим славним прецима и сопственом животу. Рекао ми је недавно: „Немојте много давати у јавност, неко ће се ругати, а то не бих волео“, каже Нада Тарабић Стаменић, једна од две Јованове ћерке. - Ми ћемо књигу писану његовим лепим рукописом поштовати, пазићемо је, јер се мој отац љутио једино када су његове речи, и речи наших предака користили политичари и новинари, кад су им биле потребне да придобију народ уз себе.

Све остало у вези са Јованом, благо је и Божје. Последње године потомак пророка провео је уз породицу и креманског пароха Дејана, јер је знао да овог свештеника материјално интересује „колико и лањски снег“. Исповедао се често, а кад је стигло старачко бреме, кад није могао у цркву, свештеник је долазио у кућу да га причести.

- Морате волети све људе, то нам је понављао као завет. Мржњом непријатељу нећете нашкодити, а бес ће вас изгорети, тако је говорио - додаје Јованка Рабасовић, друга Јованова ћерка, поред одра где су се нашли пријатељи и бројни Тарабићи, а има их у још Кремнима, али и расутих по целом свету. - Има Јован нас две ћерке, двоје унука, троје праунука...

Најстарији Тарабић, потомак пророка Милоша и Митра није боловао. Утеха су му биле речи његовог духовног учитеља, Светог владике Николаја Велимировића, али и заоставштина предака, пророка.

- Идем горе, нећу вас више секирати - рекао је скоро у шали, мислећи ваљда на просторију у кући изнад његове - говори ћерка Нада. - Недуго затим се упокојио, скоро неприметно.

Неколико тајни чуло се међу старачким брвнарама, сада када Јована нема да говорнике прекори: пре неколико година, син једног угледног лекара, на завршној години студија, нашао се у паклу дроге. Јован је момка „узео“ под своје, трајало је креманско друговање старца и младића од септембра до фебруара, до спасења.

Долазили су код старца по савет и лекари, министри страних влада, и „обичан свет“... Не по чаробни лек јер таквог нема, већ по чисто чудо, по лековиту, благотворну и једноставну - људскост горштака из Кремана.

Када породица одлучи, Јованов рукопис о славним прецима, али и о нашем времену, наћи ће се пред читаоцима. Такав је ред, од памтивека, на обронцима Таре, Тарабићи су проналазили реч која ће ућутканом српском сељаку вратити веру у овоземаљски бољитак и заслужену вечност.

СКИНИТЕ КАСУ СА ГРОБА ПРОРОКА

КАЖУ Јованови потомци да су „Креманско пророчанство“ укаљали људи жељни пара. У селу се и данас нуде сувенири „од Тарабића“ и „чудотворни каменчићи“... Све то их боли и вређа.

-Небројено пута смо покушавали да скинемо касу са гроба пророка. Нисмо у томе успели, зато молимо државу да нам помогне, да забрани овакав вид профитерства. Материјално не интересује никога од Тарабића, смисао „Креманског пророчанства“ је духовни - кажу Јованове ћерке.

КОЈЕ ЈЕ ОВО ВРЕМЕ?

ПРЕДВИДЕЛИ су Тарабићи сопствену смрт, пропаст Турске и Аустрије, трагичне крајеве краљевских династија, долазак „људи са петокракама“... Говорили су и о времену, за које се на зна - које је.

- Кад мирис изиђе из пољског цвијећа, кад милост изиђе из човијека, кад ријеке изгубе своје здравље, ондакар ће наступити највећи општи рат... Народ ће изглупити, рађаће се људи, а да не знају ко им је ђед и прађед... Међу Србима, откако је вијека и свијета, горег рода бити неће... - записане су речи пророка.