Делфа Иванић: Нудила своју за Дражину главу

КО је забранио сећање на Делфу Иванић, оснивача Кола српских сестара, наше најзначајније женске хуманитарне и родољубиве организације? Ко је била прва Српкиња добитница највишег међународног хуманитарног одликовања "Флоренс Најтингејл"?

Одговоре на ова питања покушала је да да историчар др Јасмина Милановић, приређивач књиге мемоара Делфе Иванић.

- Делфа је била творац Кола српских сестра, које су у балканским и светским ратовима спасле животе хиљада рањеника и избеглица - каже др Јасмина Милановић. - У рату је као болничарка бдела над рањенима исцрпљујући се до ивице смрти. У миру њено образовање и лепота отварају врата свих европских дворова. Она је хероина генерације која је Србију представљала тако да јој се цео свет дивио.

После Другог светског рата забрањено је и сећање на племениту Делфу јер је комунистичким властима упутила молбу за милост над пораженим непријатељем.

- Она 1946. моли Президијум Југославије за живот генерала Михаиловића: "Поклањање главе великом противнику, када је он потпуно побеђен и савладан, необично миротворно би деловало на српски народ" - каже др Милановић. - Она нуди своју главу: "Молим да будем стрељана ја, уместо осуђеног". После тога нико није смео ни да је помене.

Делфу, кћи војводе из Босанскохерцеговачког устанака Ивана Мусића, усвојио је београдски патриота и добротвор Михаило Богићевић. Са студија у Женеви, понесена идеалима Старој Србији, одлази 1900. у Скопље и предаје у српској школи.

- Удаје се за конзула Ивана Иванића и постаје обавештајац - каже др Милановић.

- Преноси забрањене књиге за просвету српског народа и спасава прогоњене Србе. Делфа 1903. иницира оснивање патриотског женског удружења за помоћ Србима ван Србије. На оснивачкој скупштини Кола српских сестара у Коларцу било је 3.000 жена, које су пре Енглескиња тражиле право гласа и биле спремне да учине све за свој народ.

Коло 1912. формира Четврту резервну болницу, која захваљујући неуморној Делфи Иванић добија велику помоћ из Европе, чак и из Америке.

- Она са супругом 1913. одлази у Лјеш у Албанији, где затиче ужас, рањенике без икакве неге. Оснива болницу у Лјешу а затим одлази у Драч, где бринући о најтежим болесницима добија тифус. Једва залечена враћа се у Београд, у Савамалску болницу, где ради даноноћно и поново оболева.

Почетком рата 1914. она с леди Педжет формира болницу у Скопљу из које се 1915. повлачи последња, с војском и народом, до албанске обале. У Италији сазнаје да српски заробљеници у Немачкој и Аустроугарској умиру масовно од глади.

- Делфа организује српске жене у Паризу, Женеви и Ници. Прикупљају средства, а она анимира француску владу да шаље пакете са храном, који су спасли неколико хиљада живота - каже др Милановић.

По завршетку рата потпуно се посвећује Колу, чији је председник постала 1940. године. Коло српских сестара 1941. пружа прво уточиште избеглицама из НДХ и Словеније, а 1942. одлучно одбија позив немачких власти за сарадњу.

- Одмах је ухапшена, а Коло забрањено - наводи др Јасмина Милановић.

Немци је пуштају из затвора због слабог здравља, али је Гестапо поново хапси 1944. године. После ослобођења - хапсе је партизани као противника комуниста.

- У затвору је, иако тешко болесна, понижавана и мучена. Коло српских сестара је поново забрањено, сва имовина му је конфискована, а Делфа је нестала из јавног живота и националног памћења - закључује др Јасмина Милановић.