Последњи ћурчија

ЗАЈЕЧАР - У Топличиној улици, подно зајечарског парка Краљевица, обитава последњи овдашњи ћурчија Властимир Антанасијевић, који се овим занатом бави пуних 35 година. За разлику од мајстора преосталих старих заната, Власта има наследника, снашао се на тржишту, извози производе, и поносан је на своје занимање за које каже да не допушта да изумре.
Сваког јутра у шест часова почиње да ради, а некад проведе на ногама и по 48 сати. Не због много посла, већ, како објашњава, јер кожа тражи тачност и пажњу.
- Било је у Зајечару на десетине ћурчијских радњи, а сада сам остао сам - сетно ће Власта. - За ових 35 година све се променило. И, набављање крзна, начин продаје, а о моди и да не говорим.
Прича како је живео у селу Рибаре, па је свакодневно до Сврљига, где је учио занат, пешачио четири километра. Велика је заблуда, каже Власта, што за овај занат говоре да је то шивење коже. А назив ћурчија толико се удаљио од народа да је постао квиз питање за збуњивање такмичара.
- Често чујем како на то питање одговарају да је ћурчија човек који чува ћурке, а водитељ их исправља па каже да је то занат шивења коже - у неверици је Власта. - Па, нису ћурчије шнајдери. Ми, најпре, прерађујемо кожу, што је најдужи део посла, па је тек онда шијемо. Да би од сирове коже настала бунда, потребно је око два месеца рада.
Кожа се, најпре, држи у раствору око 50 дана и за то време мора да уђе у 52 воде. За бунду средње дужине потребно је 20 јагњећих кожа, објашњава наш саговорник. Он је у Зајечару од 1972. године, и сведок је модних промена. У почетку је правио само шубаре, а бунде су ушле у моду тек 1978. године.
- Муштерије су тада доносиле фотографије из часописа да бих видео шта желе да им направим - каже Антанасијевић.- Другачије тада није могло. У то време су сви долазили у радњу и сами доносили коже за прераду. Сада ја одлазим из радње да бих продао, а за коже путујем по селима и сеоским задругама. Често бунде и јакне дам у продавнице, и кад се прерачунам, мени остане око две хиљаде динара.
Ипак, казује Власта, највеће му је задовољство што се и његов син Ненад, инжењер технологије, определио да настави занат.
- Ненад је имао пет година када је почео да ми помаже, а тек десет када је сашио прве рукавице - смеје се Власта. - У основној школи је имао јединицу из физике, а онда је наставнику сашио кожни ранац за лов. Толико је то добро урадио да је одмах добио петицу.

ПАЦКЕ ОД КОМШИЈЕ

НА београдском новогодишњем вашару Власта већ осам година држи штанд, а јакне извози и у Црну Гору. За квалитет, каже, увек постоји тржиште и за све ове године, осим једне, није имао рекламације.
- Једину "пацку" сам добио од комшије који је против мене поднео тачно 270 пријава, а ниједном нисам осуђен - каже Власта.
- Сметао му је мирис штављене коже, бука и народ што долази.