Може ли освета бити правда

СРЕБРЕНИЦА, Поточари, поље зелених пирамида. На сваком име жртве која је овде нашла смирај, 1.327 гробова у мезарју, да "трајно подсећају на јул 1995. године", када је, према тврдњама Бошњака "од руке војске Ратка Младића страдало између осам и дванаест хиљада њихових сународника".

Багер копа нове раке, места за још 600 идентификованих Бошњака, који ће бити сахрањени идуће недеље, када се у Поточарима обележава деценија сребреничких жртава.

Уређује се спомен-комплекс, стижу високе званице, Бошњаци најављују Дан сећања на "међународном нивоу".

И, сви ће моћи да прочитају поруку уклесану на мраморном споменику, а коју је 11. јула 2001. године "у име Бога милостивог, самилосног" изговорио реис-ул-улема Мустафа Церић: "Нека туга постане нада. Нека освета буде правда. Нека мајчина суза буде молитва да се ником никад не понови Сребреница".

А 25. јуна ове године, одборници Скупштине општине Сребреница усвојили су декларацију:

- Да осуда буде правда - каже др Радомир Павловић, председник општине.


НЕ МОЖЕ СВИМА ИСТО
СРЕБРЕНИЦА, пуст малени трг у центру градића стешњеног између два брда. Добио је, давно, име по сребру и богатству. Од сребра су овде најпре српски владари, а потом и Турци ковали новац. Историја је, међутим, непредвидљива. Одавно Сребреницу зову уклетим местом, кроз које пут води, а нигде не завршава. Овде је уточиште нашла сиротиња и провинцијска тама.

- Одакле сам? Ниоткуда - каже старина, брзо скида шајкачу и затура је у капут. А из Брезне је, прогнан довде у зиму 1996. - Овде сам, јер нисам имао куд. А сад бих желео некуд да одем. Сад, после свега да одем и заборавим ко сам и одакле сам.

У центру, немачка донација подарила мештанима кућу помирења, за Бошњаке повратнике и Србе прогнанике. Баш данас, овде, окупили се представници невладиних организација из читаве Босне и Херцеговине и сви су у тоталном нескладу са местом у које су с намером допутовали. На столовима мноштво материјала о 11. јулу 1995. Потресне фотографије, исповести страдалника.

- Сребреницу је неопходно повластити у издвајању донаторских средстава - говори представник Хелсиншког одбора из Сарајева. - Да људи од нечега могу да живе. Само тако ће се лакше помирити.

Извија се жена забрађена у мараму.

- Не може свима исто. Не може исто и нама жртвама и агресорима - каже оштро. Напустила је скуп после прве паузе.


ГДЕ СУ СРПСКЕ ЖРТВЕ
МИЛОШ Миловановић, председник српске Борачке организације Сребренице, тврди да се осећа нова атмосфера у овом уклетом граду, како се примиче дан поклоњења жртвама.

- Бошњаци агресивније наступају, и манипулишу бројем страдалих сународника - каже Миловановић. - Једном кажу 10.000 идентификованих, други пут осам... За њих су сви невине жртве. А ко је, онда, починио онаква зла према Србима у овом крају.

Миловановић стоји иза податка Владе Републике Српске да је "од 1991. до 1995. побијено 7.800 Бошњака у Сребреници и околини".

- Нико не спори да је то био злочин - додаје Миловановић. - Али српске жртве нико не спомиње.

Хатиджа Мехмедовић, председник Удружења мајки Сребренице, каже нам да нема времена за разговор. У одбору је за припрему обележавања годишњице у Поточарима и поклоњења жртвама, међу којима су и њена два сина и муж. Ипак, осмехнула се при руковању.

- Имам снаге за осмех, јер су моја деца стално са мном, са играчкама с којима су убијена - казала је на одласку.

Братунац истог дана... Била је свечаност отварања нове джамије, на месту порушене, почетком рата у овом делу Босне. Джамија, дар иранске владе. Бошњаци стигли са свих страна. Желимо да поразговарамо са свима. Фарук из Кладња, пита нас:
- Одакле сте?

- Из Београда - одговарамо.

- Муслимани?

- Не, Срби...

Фаруково ћутање, па питање:

- А што нас, бони не били, онолике побисте? Све нас побисте...

Старији Бошњак ће оштро Фаруку:

- Шта ти њима то говориш? Нису они у томе учествовали.

Разговор је замукао.


СВИ НА ИСТИ СПИСАК
СРБИ прате скуп у джамији. Неко пита:
- Шта би од нашег митинга, зашто ово овако да прође, да нико ни реч протеста не изговори?

- Нека прође. Ми смо се дозвали памети - стиже одговор.

Субота је, Срби кренули на гробља. Братунац и околина, а 3.262 гроба. У спомен-соби братуначких жртава, 800 имена и фотографија и још 400 у припреми. Поклоњење братуначким жртвама, Срби заказали за 12. јул, на Петровдан. Мира Живковић уз фотографију сина Драгомира, студента шумарства.

- Забринути смо и разочарани - каже Мира. - Све је овде другачије после оног филма о "Шкорпионима". А право и да вам велим, овде мало ко жали људе, мало ко саосећа са гробовима. Срби жале Србе, Бошњаци Бошњаке. Овде су исти ровови и борба као пре, само у другачијим околностима.

Председник општине Братунац Рефик Бегић овако збори:

- Био сам иницијатор закључка који су једногласно усвојили одборници Скупштине општине да се сви злочини осуде. Тражим, такође, од министарстава одбране Републике Српске, Федерације, као и од Међународног црвеног крста да доставе спискове свих пострадалих Братунчана и Срба да се сви нађу на истом списку, по абецеди или години страдања. И, у томе ћу истрајати. О размерама злочина, којих је било, нека суд донесу стручњаци, а не лаици. И политиканти.

Мислите на обе стране?

- Мислим - одговара Бегић.


КАКО ОПРОСТИТИ
КАКО до договора и помирења?
- Зато нам је потребан дијалог, што пре. Ми смо овде упућени да живимо једни са другима. И ако нас пусте да се договоримо, да се не уплићу са стране, пре ћемо се договорити.

Могу ли се Срби и Бошњаци договорити? Могу ли наћи праву меру истине и суда? Могу ли опростити једни другима? Одговор тражимо, најпре, у Полому, српском селу на обали Дрине. Лјубинка Симић, на кућном прагу 15. маја 1992. године изгубила синове. Убили га војници Насера Орића: Миро (30), Ненад (25) и Лјубиша (18). Данас живи за унука, од четвртог, преживелог сина.

- И он несрећник полудео од када су му браћа убијена. Остало ми је ово дете, и куд ћу од њега. А знала бих куд. Дрина би знала... Мајке да су се питале, никад овог зла не би било. Свака жали једнако своје чедо. Била она Српкиња или муслиманка. И гуја под каменом жали, да неће мајка.

На крају, у Глогову... Фатима Имамовић 9. маја 1992. године заувек раздвојена од деце Заима (9) и Зеада (22). Памти последњу вечеру и зору, кад се Заим пробудио и замолио је:
- Мама, да дођем мало код тебе у кревет? Само мало да будем уз тебе - сећа се Фатима. - Сад, где год кренем, они су ми пред очима. Као и свакој мајци њено дете којег нема. Није важно којој нацији и вери припада, мајка исто пати. Бол нема ни веру ни нацију.

Могу ли мајке да опросте?
Лјубинка:
- Човек је кажу, велик колико може да опрости. И бол је лакши. А мене бол за мојом децом не попушта.

Фатима:
- О томе мислим увек, па и кад се вијам као врана, док не полудим. А срце ми говори да издржим.

Све ране зарастају, али ожиљци... они расту са нама.
Милена МАРКОВИЋ
Перица Васовић



РЕАГОВАНјА ПАРЛАМЕНТАРНИХ СТРАНАКА

НЕЛјУДСКИ ЧИН
ДУШАН Пророковић, заменик шефа посланичке групе ДСС
- Ако је неко на такав начин желео да изазове масакр и тиме постигне било какав политички циљ, то је недопустиво. Тако гнусан акт није и не може бити вредан било каквог политичког циља.
Председник Одбора за одбрану и безбедност Милорад Мирчић
- Да експлозив није отркивен и да се догодила трагедија, Србија би била директно окривљена, а после тога ни Дунав ни Сава нас не би опрали пред међународном заједницом .
Рајко Баралић, посланик СПС
- Не знам ко је имао мотив за то, нити шта може да стоји иза тога, али људска глупост и суровост понекад стварно немају границу. Нажалост, у свим ратовима је постојала пракса да се минирају лешеви, како би они који обавају асанацију директно настрадали. То је стварно нељудски.
Душан Петровић, шеф посланичког клуба ДС
- Било би врло лоше да било који разлози, па и безбедностни, спрече потребу и намеру да се искаже поштовање према страдалима. Долазак у Сребреницу свих који су најављени, укуључујући и председника Србије Бориса Тадића, представљаће врло важан корак ка суштинском помирењу, без којег нема праве стабилизације прилика у југоисточној Европи. Време је да Балкан постане место где људи могу нормално да живе.
Д. М. С. - Р. О.

ОБЕЛЕЖЕНА ГОДИШНјИЦА
БРАТУНАЦ (Тањуг) - Родбина Срба, убијених на подручју сребреничких и братуначких села Загони, Залажје, Биљача и Крњићи, обиласком гробља и паљењем свећа, обележила је 13. годишњицу страдања 32 цивила, које су у тим селима убили припадници бошњачке Армије БиХ.
Бошњачке јединице под командом бившег ратног команданта Сребренице, сада хашког оптуженика, Насера Орића напале су 5. јула села и у Крњићима убиле 16, Загонима 14, а у Залажју и Биљачи по једну особу.


ПАРАСТОС У СКЕЛАНИМА
БОРЦИ Скелана у недељу 10. јула обележавају завршетак спомен-обележја српским жртвама од 1992-1995. године, подигнуто и у порти цркве светог Петра и Павла. На спомен-плочи су уписана имена више стотина цивила из Скелана и околине које су убили муслимани под командом Насера Орића. Парастос ће служити и спомен-обележје освештати владика тузланско-зворнички господин Василије.

Р. Р.

СПРЕМНИЛИ "ДОБРОДОШЛИЦУ"?
БАНјАЛУКА - Полиција Републике Српске пронашла је јуче на локалитету Меморијалног центра Поточари, код Сребренице, 25 килограма пластичног експлозива.
Експлозив је откривен на две локације у Поточарима. На једној локацији је било 15 килограма експлозива, а на другој око 10 килограма.
- На обе локације било је предвиђено паркирање путничких аутомобила људи који ће 11. јула стићи у Поточаре - речено је агенцији Фонет у МУП РС.
Експлозив је скривен у шахтовима, сазнају "Новости". Припадници МУП-а пронашли су већу количину пластичног експлозива у кругу бивше Фабрике бетонских елемената у Дугом Пољу код Поточара.
Дојаву о постојању експлозива на овој локацији полиција је добила прексиноћ од ЕУФОР-а.
- Пронађена је већа количина експлозива. Утврђено је да је реч о пластичном експлозиву спремном за активирање - изјавио је јуче портпарол директора полиције РС Радован Пејић.
Полиција РС потврдила је да је на трагу особама за које сумња да су поставиле експлозивне направе.
- Имамо индиције о могућим извршиоцима, односно особама које су евентуално поставиле експлозив, а остварили смо сарадњу са федералним МУП-ом и осталим безбедносним структурама у БиХ, тако да се за тим лицима трага - рекао је Пејић.