Изгорео од умора

ПЛАЧЕМ за Раковцем! Али, више од његове ране боли ме што нам православље овако страда!
Мати Гаврила, игуманија манастира Раковац, шири руке. Поглед упире ка згаришту. У трену изгорео је таван старог манастирског конака са шест соба, великим предсобљем. Изгореле су две свечане просторије и соба владике Василија. А у њима? Сва манастирска документација, богослужбене књиге, одежде деценијама чуване као суво злато, намештај, посуђе, гардероба. Све што је било срце Раковца.
Пожар је букнуо у четвртак, у 7.30 часова. Станари Раковца, игуманија Гаврила, монахиња Сара и свештеномонах Варнава Радусиновић били су на богослужењу у цркви посвећеној Кузману и Давиду, која је део манастирског комплекса.
- У порту су улетеле комшије - прича игуманија. - Пожар, викали су! Излетели смо напоље и видели облаке дима који су гутали кров и келије. Нас десетак гасило је ватру. Узалуд, ништа није могло да се спасе.
Срећом, путем који води до Раковца пролазили су војници. Убрзо су дошли и ватрогасци из Беочина и Новог Сада. После четири сата пожар је угушен.
- Само ми је још једном у животу било овако тешко - кад је горео Хиландар. Кад смо у мају носили хуманитарну помоћ нашој браћи на Светој гори, стајала сам у Јерисусу и тужна гледала у небо и кровове наше светиње. Иста судбина задесила је и мој Раковац - говори мати Гаврила.
Старим дрвеним степеништем пењемо се на згариште. Потресан призор. Уништена православна знамења, иконе, манастирске слике. Из огореле трске извирују корице спржених књига. Остали су само делови намештаја. И руком рађене шустикле.
Фрушкогорски манастир саграђен је половином 16. века, у доба Бранковића. Име је добио по Раки Милошевићу, коморнику Деспота Бранковића. И село, ушушкано између Беочина и Сремске Каменице, названо је по манастиру. Раковац. У њему су живели моги црквени великодостојници, овде је изабрано 26 владика. Раковац је чувен по монашкој школи. Ту је преписиван "Душанов законик" и богослужбена књига "Србљак" - молитве српским светитељима.
- Раковац је био средиште духовног живота. У њему су живели Павле Ненадовић, митрополит Викентије Јовановић, Синесије Живковић и монах Пахомије, преписивач "Душановог законика" - каже игуманија Гаврила.
Три пута Раковац је надограђиван на рушевинама. У Другом светском рату највећи део манастирског комплекса готово је уништен. Захваљујући добротворима подизао се из пепела. И данас, док над њим плачу и моле игуманија и друга манастирска братија, јављају се добри људи. Нуде помоћ. Извршно веће Новог Сада и Беочина обећало је материјал за реконструкцију. Војска је као и увек прва притекла у помоћ. Старији водник Бојан Николић из касарне "Јанко Чмелик" из Петроварадина са својим војницима од раног јутра је на згаришту. И војницима је тешко, говоре, ватра је прогутала све.
И комшије из села помажу игуманији. Отварају јој врата својих домова. Али она каже: "И Богу и људима сам се заклела да врата манастира док сам жива нећу закључати."
Нови део манастира је простран. Огроман. Грађен је, како мати вели, с љубављу и жељом да се у њему угосте и верници и путници намерници. У гостопримници, иако се велика мука уселила у њено срце, с радошћу и данас дочекује, нуди манастирску воду и тек испечен хлеб. Ветар дува са свих страна, пробија се кроз недовршене зидине.
- Где спавате? - питамо је.
- Војници су нам донели шаторе - казује.

РЕКОНСТРУКЦИЈА У АПРИЛУ
ВАТРА из старе пећи пробила је димњак и проширила се на таванске дрвене греде, показао је налаз истражог судије из Новог Сада. Сава Стражмештеров, архитекта Покрајинског завода за заштиту споменика културе Новога Сада, каже да је дошло до - замора материјала.
- Старо крило дограђено је пре 20 година од јефтиног материјала. Права је срећа да се пламен није проширио на нови део манастира који је у изградњи. Штета би тада заиста била непроцењива. Некада је у прњаворима живело пратеће особље које је бринуло о манастиру. Раковац по величини надмашује могућности његових станара. Захваљујући држави и добротворима који су обећали помоћ, почетком априла почињемо реконструкцију.