Обнова штафете и Брозовог култа: Коме пада на памет да поново измишља будалаштину која је деценијама залуђивала несрећну Југославију

- Музеј Југославије наставља праксу заједничког промишљања југословенског наслеђа с актерима локалне уметничке сцене. Уметнички колектив Каркатаг почео је реализацију уметничког рада "n(ex)t y(o)u/novi revizionizam", који ће бити представљен у више фаза у Музеју Југославије, а први део рада чини кампања "Next You". У оквиру ње расписан је конкурс за идејно дизајнерско решење штафете младости под називом "Nеxт Yоу штафета, штафета нове генерације". Па затим: "Тема конкурса је савремена интерпретација штафете младости и сагледавање значења и формалних решења овог објекта данас. Позивамо уметнике да кроз личну призму одговоре на питања која у њима покреће симболика штафете: Да ли она говори о новонасталим кризним ситуацијама које су задесиле цео свет или се окреће тренуцима у којима сте се осећали срећно и сигурно? Да ли истиче заједништво и размену на друштвеним мрежама, да ли слави омиљене модне и технолошке брендове или критикује класне неједнакости? Коме бисте је ви уручили?"

Протрљајте очи и прочитајте још једанпут. Нема сумње, једна стална државна установа културе Републике Србије 2020. обнавља "Штафету младости", која је у недавној прошлости била чврсто везана за име Јосипа Броза и инсталисана као државни култ Титове личности у целом послератном периоду, дакле као симбол тоталитарне комунистичке власти и масовног испирања мозга нараштајима свих наших народа ("и народности")! Доиста, Броз је и овде ишао за култом свог претходника на трону Југославије, краља Александра Карађорђевића, али је "краљева штафета" одавно заборављена, што са Титовом, очигледно - још није случај.

Коме то пада на памет да поново измишља ову колосалну будалаштину, која је деценијама залуђивала несрећну Југославију и завршавала масовним ватрометом у славу тотемског полубожанства, Брозову колективну прославу самога себе, којој се егзалитирано подавала цела земља? Ако је циљ ове пакленске замисли само провокација, успела је, о чему сведоче и ови редови. Али чини се да није само то, јер небулозно објашњење овог "промишљања" говори језиком "новог ревизионизма", који се "окреће тренуцима у којима сте се осећали срећно и сигурно" и још позива на "критику класне неједнакости".

То је криптокомунистичка порука једног идеолошког диксурса и нема везе са "реализацијом неких уметничких радова" и "актерима локалне уметничке сцене" (колектив под волшебним именом Каркатаг, за који тешко да сте икада чули). Не, није то никаква "алтернативна уметничка инсталација". То је политичка ујдурма у (како сами њени жреци кажу) кампањи обнове неотитоизма, која се, програмираном делатношћу реченог Музеја, подстиче у циљу дестабилизације српске државе и организованог хаоса у њој. Зато је потребно да се бавите дешифровањем горње небулозе. Њен прави смисао је сасвим јасан: стварање новог Брозовог култа.

Иначе би било веома забавно замишљати куда би све трчала нова штафета Титове младости данас. Булеваром Била Клинтона у Приштини? Улицом Миле Будака у Загребу? Да ли би је дочекао и испратио Томпсон масовним извођењем "Бојне Чавоглаве", на једном од стадиона, са ватрометом и "старим хрватским поздравом" (како рече Колинда), који су одобриле све европске судије? Згариштима и рушевинама, запустелим и изгорелим лепим селима од Ђевђелије до Триглава, отрованим небом и загађеним водама једног разрованог и претужног наслеђа?

Ко би је послао и ко би је примио? Лудо се забављају беспослени попови са Дедиња, али не крсте јариће, него измишљају сумануте штафете и сличне глупости. И то 100 одсто о српском трошку. Ко им даје паре да их разбацују на "дизајнерска решења штафете младости нове генерације"? Чему служе ове неотитоистичке лудорије? Уопште, чему служи цео овај луксузни, дедињски Музеј, на расипним буџетским јаслама, који очегледно нема другу сврху до да континуирано и консистетно одржава некрофилију једног нама страног култа, који би - већ једном! - требало уклонити оданде и препустити ружној прошлости.