Европски Деда мраз у Србију долази 2030? Процес проширења се зауставља све док ЕУ не спроведе унутрашње реформе

Горан Чворовић

недеља, 29. 12. 2019. у 10:00

Европски Деда мраз у Србију долази 2030? Процес проширења се зауставља све док ЕУ не спроведе унутрашње реформе

Политичка судбина Макрона у Француској неизвесна Фото ЕПА

Очекивања од Европе у наступајућој години: предстоји нам окретање према себи, можда и према истоку
ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА:

БРИСЕЛ

НОВА година, стара очекивања. Србија се нада да ће у предстојећој 2020. наставити с приближавањем ЕУ. То, међутим, зависи од много елемената, а први пут је у томе можда важнији спољни фактор од унутрашњег. Од овог округлог датума више ће се питати они којих се то мање тиче, житељи ЕУ, него грађани Србије.

Полако пролази време када се све мерило испуњавањем хашких аршина, односа према косовском питању или испуњавању других постављених задатака. Брисел сада прво гледа у своје двориште. Њихов Деда Мраз ће у празничној ноћи прво себи поделити дарове.

Некада су нам брзину приближавања рачунали на основу броја уџбеника за школовање на језицима националних мањина. Данас се ова брзина рачуна висином незадовољства становника Уније и спорошћу европске бирократије.

Преокрет је направио француски председник Емануел Макрон, или је бар он истакнут испред тврђег крила да гласно заступа овај правац, у коме се процес проширења зауставља све док ЕУ не изврши унутрашње реформе.

Увек је кроз историју европских интеграција било оних који представљају "тврде момке". Некада је то била Холандија, па Немачка, сада је то Француска.

- Макрон је тек започео реализацију ове иницијативе. Она, од фебруара, подразумева, најпре, двогодишње консултације на свим нивоима унутар ЕУ, да би се уопште утврдило шта и како треба реформисати у оквиру учмалог бирократског апарата - оцењују познаваоци прилика у седишту ЕУ - Бриселу.

Француски председник; Фото АП

Тек онда следе реформе, а сам Макрон каже да је њихов циљ да створе Европу каква ће изгледати 2030. године. До тада, ваљда, не би требало ни да се надамо да ћемо ући у ЕУ.

Да би се одржао какав-такав ритам интеграција, приступни процес се наставља, али крајње успореним ритмом. Целе прошле године отворили смо само два "мршава" поглавља, у јуну оно које се тиче финансијских услуга, и недавно, у децембру, област везану за слободу кретања капитала.

То је далеко најслабије "пролазно време" откако смо ушли у процес преговарања. Примера ради, 2016. и 2018. смо отворили по четири поглавља, а 2017. године - шест. Иако смо технички спремни да у сваком тренутку отворимо још неколико области, у Бриселу остају неумољиви. Ништа боље нам се не пише ни у 2020.

Тиме нам, заправо, стављају до знања да су политичким одлукама решени да ватру сведу на минимум и оставе само жар да тиња, за нека боља и срећнија времена.

Србија је до сада отворила 18 од 35 преговарачких поглавља и, ако се настави тренутним ритмом, отварањем по једне симболичне области током сваког шестомесечног председавања земаља чланица Унији, биће нам потребно још девет година да их све отворимо! Приближиће се, тако, и она "Макронова" 2030. година. Томе, наравно, треба придодати и процес затварања отворених поглавља.

Ситуација се додатно компликује ако се зна да ће од 1. јануара полугодишње председавање ЕУ преузети Хрватска, која тек треба да изабере председника. Од овог избора делимично ће и зависити политика према суседима, али Загреб, у сваком случају, неће бити благонаклон.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Политико: Европа се смањује


У главном граду Хрватске у мају ће бити одржан и велики самит ЕУ и Западног Балкана, на коме ће се утврдити основни правци у међусобним односима у деценији која предстоји. Нема сумње да ће, осим потврде европске перспективе, остале понуде на столу бити мршаве.

После Хрватске, у другој половини године кружно председавање ЕУ преузима Немачка, што задатак у процесу проширења неће учинити много лакшим.

Због свега тога, региону Западног Балкана остаје да се, у међувремену, док трају унутрашња европска превирања, окрене самом себи, кроз иницијативе уклањања баријера у сарадњи међу државама и регионима, у чему се очекује значајни помак у 2020.

- Уједно, то представља и отворена врата за даље приближивање и јачу сарадњу земаља из региона с другим силама, пре свега Русијом и Турском - указују многи аналитичари на Западу.

Утеха за присталице европских интеграција је да ће се власти у земљама које су најтврђе према проширењу смењивати, па не значи да ће се скептицизам према проширењу, који тренутно, на пример, испољавава званични Париз, наставити.

С друге стране, политичке тенденције у Европи су данас такве да лако може да се догоди да неке нове гарнитуре на власти буду још тврђе од досадашњих.


ЈЕДИНСТВО НА ИСПИТУ

ГЛАВНА настојања бриселске администрације у предстојећој години биће да одрже јединство, "преживе" излазак Велике Британије 31. јануара, изборе се са порастом популистичких тенденција, али и да се договоре о вишегодишњем буџетском оквиру, успоре даље прегревање планете и додатно каналишу мигрантску кризу.






Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (4)

M.M.

29.12.2019. 19:32

Sreca te nas narod nije glup i naivan i zna da EU nece postojati 2030 u sadasnjoj formi.

deda

30.12.2019. 12:51

EU postaje vec drsko bezobrazan sa stalno novim uslovima.Natu ,USA i EU nije po volji da Srbija nezeli njihove uslove da ispuni a da ih ispuni tek bi onda nastradali radili bi od nas sta hoce.Zato sto dalje jer sve lazi poticu od njih ljudska prava laz do lazi. Oni prekraju istinu kako njima odgovara.

Далматинац

31.12.2019. 21:38

Није то већ када се призна Косово ми улазимо у ЕУ. Не,можемо ући због косова.Сви који признају Косово све импроклето било.