Коментар: Карте
04. 05. 2019. у 12:15
У овом светском мешању карата, ЕУ на први поглед делује немоћно, мада историја учи да моћ Берлина и Париза никада не треба потценити
ЕВРОПСКИ медијатори који годинама покушавају да распетљају морнарским везом добро причвршћен косовски чвор, добили су значајну испомоћ. Као звучно појачање прискочили су, усред изборне кампање, лидери ЕУ Емануел Макрон и Ангела Меркел. Циљ им је да нормализација уђе у завршну фазу.
Главни западноевропски двојац се у посредовању у овом тренутку одлучио за меку варијанту, у забринутости да Русија и Кина не преузму регион под своје окриље. На столу су занимљиве понуде у виду интензивирања политичке сарадње и јачања билатералних односа. Нуткају нам разне дарове, али не и брзи пријем у ЕУ. Мада те две ствари не могу да компензују једна другу. Сазнали смо и да нема прекрајања административних линија, иако је Макрон ту нешто флексибилнији.
Изгледа да је француски председник преузео водећу улогу, што је и логично, јер у односу на Меркелову и Могеринијеву, пред њим стоји највише политичког времена. А Макрон је око чланства најскептичнији. Зато је и поручено да се тренутно не ради о пријему, већ о блиској сарадњи, што делује реално, али млако.
Стране пред собом сада имају два месеца да се припреме за оно што је речено у Берлину, на првом месту Приштина да повуче потезе ка укидању такса, после чега би процес ка постизању споразума требало значајно да се убрза. У супротном, ако изгуби стрпљење, ЕУ би могла да окрене леђа региону и остави нас да без помоћи дуго чекамо нову прилику.
Пре свега мораће у то да убеде приштинске власти које очигледно имају јаког америчког ментора. У овом светском мешању карата, ЕУ на први поглед делује немоћно, мада историја учи да моћ Берлина и Париза никада не треба потценити.