ДЕКЛАРАЦИЈА САМИТА РЕГИОНАЛНИХ ЛИДЕРА У МАКЕДОНИЈИ: На кандидатима одговорност за пут у ЕУ; Колинда: Нисам отказала посету Србији

На земљама кандидатима и потенцијалним кандидатима лежи одговорност за пут ка пунправном чланству у Европској унији, на коме треба да и даље буду посвећене реформама, које се од њих траже, истиче се заједничкој декларацији учесника самита Процеса Брдо-Бриони, одржаног данас у Скопљу.

Лидери Западног Балкана, председник Европске комисије и бугарски премијер су у заједничком закључку са састанка нагласили да ће наставити да подржавају објективне критеријуме за проширење ЕУ да би се укључиле земље учеснице Процеса Брдо-Бриони, у којима се наглашава појединачна процена, заснована на заслугама.

"Свесни смо да су владавина права, основна права човека, ефикасно судство и добра управа, као и борба против корупције и организованог криминала кључни за напредак, развој и стабилност", наводи се у закључцима самита.

Учесници скупа су поздравили поруке и конкретне предлоге проистекле из Стратегије ЕУ за Западни балкан, као и све већи ангажман Уније у региону.

Они су посебно поздравили предстојећи самит ЕУ-Западни Балкан, који треба да се одржи у Софији, а који се сматра конкретним изразом обновљеног приступа ЕУ том региону.

Како су истакли, регионалне иницијативе и механизми у вези са изградњом једног инклузивног региона захтевају већу синергију.

"Охрабрујемо решавање отворених питања и спорова у духу добросуседства и у складу са међународним правом, ослањајући се на средства мирољубивог решавања, пре свега, на постојеће међународне судове и трибунале и арбитражу", истиче се у декларацији.

Лидери Западног Балкана очекују да ЕУ и даље пружа помоћ за побољшање саобраћајне, енергетске и дигиталне повезаности земаља учесница Процеса Брдо-Бриони.

Учесници самита су председници Србије Александар Вучић, Црне Горе Филип Вујановић, Албаније Иљир Мета, председавајући Председништва Босне и Херцеговине Бакир Изетбеговић, као и председник привремених косовских институција Хашим Тачи.

Специјални гости самита били су председник Европског савета Доналд Туск и премијер Бугарске Бојко Борисов.

Следећи самит Процеса Брдо-Бриони одржаће се идуће године у Албанији.

Брдо-Бриони процес инициран је 2013. године на Брду код Крања од стране председника Словеније и Хрватске, а идеја је да ове две чланице ЕУ помогну Западном Балкану на њиховом путу у Унију, као и њихову стабилизацију кроз јачање регионалне сарадње и решавање отворених билатералних питања.

КОЛИНДА: ПОЗИВ ДА СРБИЈУ ПОСЕТИМ ЈОШ СТОЈИ, НИКО ГА НИЈЕ ОТКАЗАО

Хрватска председница Колинда Грабар Китаровић, која учествује на скупу Брдо-Бриони процес, у Скопљу, нашла се данас на удару новинарских питања о томе шта ће рећи председнику Србије Александру Вучићу, који учествује на истом скупу и да ли ће ићи у узвратну посету Београду, након најновијих тензија између две земље.

Позив да посети Београд стоји и "нико га није отказао", рекла је Китаровић, а уколико буде потребе за неким посебним порукама Србији, каже, послаће их.

"Међутим, мој је став да Хрватска настави да се залаже за чланство свих држава југоистока Европе", рекла је Китаровић, пренео је загребачки Вечерњи лист.

То чланство, додала је, треба да буде на основу испуњења апсолутно свих критеријума, у шта улази и Стратегија Европске комисије за тзв. Западни Балкан који укључују решавање отворених билатералних питања и добросуседске односе.Хрватска, казала је, има испружену руку за дијалог, али да је, додала је, за дијалог, као и за танго потребно двоје.

"Ја сам вољна и даље да сарађујем, али пре тога треба направити конкретне искораке. До њих јесте дошло након последње посете Вучића Загребу, немојмо их подцењивати. Догодиле су се позитивне ствари, али једноставно морамо ићи даље у нашим билатералним односима. Хрватска је потпуно спремна у духу добросуседства да разговара са Србијом о решавању отворених питања, али исто тако, наравно, чуваћемо дигнитет хрватске државе и свих хрватских грађана, укључујући и српску заједницу", рекла је хрватска председница.

ИВАНОВ:ЕУ ДА НЕ ДАЈЕ ПРАЗНА ОБЕЋАЊА

Ако Европска унија не обезбеди будућност Западног Балкана, тај регион ће наставити да се бави прошлошћу, изјавио је данас македонски председник Ðорђе Иванов на заједничкој прес конференцији након заврсетка састанка у оквиру процеса Брдо-Бриони у Скопљу.

Иванов, који је био домаћин састанка, рекао је да од ЕУ очекује да региону не даје празна обећања, пошто "чланство у Унији за нас није празан идеал".

Истичући да је главни стратешки циљ Скопља чланство у НАТО и ЕУ, он је оценио да политика проширења ЕУ у случају Републике Македоније, није почивала да принципима и критеријумима Уније због, како је рекао, непошовања истих приципа од стране једне чланице ЕУ.

"Као председник Републике Македоније, позивам ЕУ да омогући паралелно кретање преговоа о чланству и превазилажење билатералних разлика између Македоније и Грчке", истакао је Иванов.

Он је додао да о томе Европски савет има конацну реч, а не Европска комисија, а политичко питање не може да се реши само техничких приступом, већ захтева храброст, одлучности кретаивност Уније.

Поздравио је објективне критеријуме за проширење засноване на заслугама сваке земље појединацно, али је ипак рекао да очекује већу флексибилност ЕУ када је реч о Македонији.

Председник је Европског савета Доналд Туск на прес конфернцији поновио да се чврсто залаже за европску перспективу Западног Балкана и поручио да је могуће да историја Балкана, "која личи на хорор филм, који се никад не завршава, ипак има срећан крај".

Као позитиван пример поменуо је самит две Кореје истицући да то све показује колико све зависи од добре воље и храбрости појединаца.

Поводом решавања спора око имена између Атине и Скопље, Туск је рекао да "немогуће постаје могуће".

"Протекле године слушао сам да је ово питање немогуће решити, али сада сте близу успеха", рекао је Туск на заједничкој конференцији за новинаре после састанка Брдо-Бриони и додао да ако су Северна и Јужна Кореја успеле да приближе ставове, "сигурно је да ће доћи до решавања несугласица у региону".

И председница Хрватска Колинда Грабар Китаровић рекла је да сматра да државе Западног Балкана морају да реше билатерална питања, пре уласка у Европску унију, каже да Хрватска подржава политику проширења, те поручује да билатерална питања морају да се реше пре уласка у ЕУ.

"ЕУ ће сигурно бити јача, просперитетнија и целовитија када јој се придруже земље Западног Балкана," уверена је хрватска председница, док је словеначки председник Борут Пахор пренео новинарима је да су учесници састанка Брдо-Бриони имали отворене разговоре и да су се "померили од мртве тачке" када су у питању односи међу државама Западног Балкана.

Он је додао да ЕУ на будућност гледа са оптимизмом, али је упозорио да се не сме потценити ниједан мали инцидент.

"Сви проблеми могу да се реше", уверен је Пахор.

Премијер Бугарске, земље која председава ЕУ, Бојко Борисов, као специјални гост састанка позвао је председника Србије Александра Вучића и косовског председника Хашима Тачија да пронађу начин да дођу до неког договора.

Он је на конференцији за новинаре указао на данашњи историјски сусрет званичника две Кореје рекавши да ако они могу да реше своје проблеме, а донедавно су имали ракете и бродове уперене једне против других.

Ако су они донели историјску одлуку да се рукују зашто и ми не можемо да урадимо то и имамо исти приступ, запитао је Борисов.

"Убеђени смо да сви треба да будемо део Уније", рекао је он и додао да ћемо сами бити криви ако то не искористимо.