Коментар: Европска удица

КОЛИКО је велика џомба искочила на голготској маршрути којом Србија стоичком вољом деценијама сизифовски ваља европски камен узбрдо, недавном поруком француског шефа државе Емануела Макрона да му прагматични интереси налажу да проширење подржи тек онда када дође до продубљене реформе унутар саме ЕУ, показују и најновији мрачни догађаји око Јасеновца. Нисмо морали дуго да чекамо.

Таман су нам бацили удицу, тамо негде у даљину, на временски поделак баждарен на магловиту 2025. годину, кад је председник једне од две водеће европске нације значајно подгрејао наде све већег броја балканских евроскептика.

Лепо је, али џаба, чак и председник Европске комисије Жан-Клод Јункер је упозорио да би свако даље одлагање пријема Западног Балкана у ЕУ могло да доведе до нових ратова и крвопролића.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Хан: На лидерима Западног Балкана да сад "преузму лопту"

И Макрон сам страхује да се, у међувремену, не урушимо у сопственим поделама, или да се не окренемо Русији и Турској. Ако нам под ногама измакну и ту далеку 2025, француски шеф државе се безразложно прибојава. Окренућемо се, сигурно! Сваки комад ових напаћених земаља, на своју страну.

Биће, изгледа, ручак за вечеру. Имајући у виду брзину и ажурност када је Балкан у питању, европску номенклатуру ваљало би послати по смрт. Слатко бисмо се, чекајући их, наживели.

Евроентузијастима после овога остају две наде. Она слабашна, да ће земље чланице заиста успети да се договоре и спроведу у дело амбициозну дубинску реформу око које постоје значајне поделе и међусобна опречна схватања. И она друга, да ће тадашњи станар Јелисејске палате, исти или неки други, када дође понуђено стратешко време за пријем, мало боље разумети балканске стрепње, надања, прилике и менталитет.