ПОСЛЕ СРАМНЕ ОДЛУКЕ ИНТЕРПОЛА: Србија ће се жалити УН због Харадинаја; УНМИК: Посредовање на основу 1244

ВЛАСТИ у Београду највероватније ће затражити званично објашњење од Савета безбедности УН о томе зашто је администрација Унмика у Приштини тражила од Интерпола да скине са потернице премијера лажне државе Косово Рамуша Харадинаја - сазнају незванично "Новости".

Према нашим информацијама, државни органи Србије требало би да се обрате и чланицама СБ понаособ са питањем да ли се ико с њима консултовао у вези са шокантним потезом мисије УН, којим је вођи озлоглашене ОВК, осумњиченом за монструозне злочине над Србима и осталим неалбанцима, практично омогућено да се несметано креће по свету, упркос потрази коју је за њим расписао Београд.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ХАРАДИНАЈ СКИНУТ СА ПОТЕРНИЦЕ: Унмик и Интерпол заштитили злочинца

Таквог мишљења је и министар одбране Александар Вулин, који сматра да је овом одлуком Унмик прекршио правило о статусној неутралности:

- То неко мора да објасни. Да нам се каже по чијем налогу је ово урађено и да ли је то став Савета безбедности. Како Унмик може да донесе такву одлуку? У чије име и на основу чијих овлашћења је он себи дао за право да ратног злочинца скине са Интерполове потернице? Ово је акт који је значајно угрозио поверење Срба на КиМ у Унмик.

Вулин подвлачи да Унмик није никакав самостални орган, већ да мора да спроводи политику СБ и поручује Харадинају да се не нада да ће Србија икада престати да га гони и тражи правду:

- Где год будемо могли да дођемо до тог ратног злочинца, учинићемо све да једног дана одговара за многобројне српске жртве, и да га стигне казна.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Интерпол уклонио Харадинаја са списка тражених лица; МУП: Жалба Интерполу

За министра унутрашњих послова Небојшу Стефановића уклањање, то јест "затамњење" Интерполове потернице за Харадинајем је потпуни преседан.

- То се први пут дешава и потпуно је мимо права. Свака чланица Интерпола обавезна је да активира потерницу, јер се она расписује на основу одлуке суда. То се не ради зато што се то суду или некоме у држави свидело, већ на основу озбиљних доказа или озбиљних сумњи да је та особа починила тешко кривично дело.

Он истиче да Интерпол не може правно да повуче потерницу, већ само српски суд, који је потерницу првобитно издао.

Државни органи званично ће се обратити Савету безбедности УН

- Сада ниједна држава неће вршити потраживање, јер Харадинаја неће бити у Интерполовом систему. Политика је почела да се меша у полицијске послове у Лиону - рекао је Стефановић. - Упутићемо све доказе, протесте и жалбе, свим институцијама.

И министар спољних послова Ивица Дачић најављује да ће Србија користити сва правна средства.

- Ти људи су скинути са листе на захтев Унмика, који представља Косово, пошто Косово није члан Интерпола. Потерницу може да повуче само Србија, а они могу само да је затамне. Ми нисмо одустали и трагаћемо за њим увек.

УНМИК: ПОСРЕДОВАЛИ СМО ИЗМЕЂУ ПРИШТИНЕ И ИНТЕРПОЛА НА ОСНОВУ 1244

УНМИК је данас саопштио да је у децембру 2016. предао Интерполу ноту косовских власти, у којој се тражи да међународне потернице против 20 становника Косова буду уклоњене.

Мисија УН истиче да је на тај начин посредовала између Приштине и Интерпола, а на основу улоге, коју, како каже, има у складу са Резолуцијом Савета безбедности УН 1244.

То се наводи у саопштењу које је портпарол Канцеларије УНМИК-а за стратешке комуникације и јавне пословеСанам Долатшахи проследио Тањугу као одговор на питање агенције - ко је УНМИК-у дао сагласност да тражи уклањање потернице за косовским премијером Рамушем Харадинајем, којег Србија терети за ратне злочине, као и каква је заправо природа те потернице.

У објашњењу о улози УНМИК-а у вези са недавном одлуком Интерпола, у саопштењу се наводи да је "у складу са улогом УНМИК-а према Резолуцији 1244 Савета безбедности УН, 2002. године УНМИК потписао Меморандум о разумевању са Интерполом".

Реч је о Меморандуму "Сарадња у спречавању криминала и у кривичној правди", чија је сврха, како се наводи, била да се успостави оквир за сарадњу између страна, укључујући размену полицијских информација, објављивање и проток Интерполових потерница, приступ Интерполовим мрежама и базама података. . .

У саопштењу се истиче да је Меморандум о разумевању између Интерпола и УНМИК-а и даље на снази.

"Стога, УНМИК делује као посредник између косовских власти и Интерпола, када је реч о свим питањима у вези са спречавањем криминала, полицијском сарадњом и кривичном правдом", наводи се у саопштењу.

У том контексту, наводи се даље, УНМИК је у децембру 2016. године предао Интерполу ноту косовских власти, у којој се тражи уклањање међународних потерница против 20 косовских становника, а то је учинио на основу Резолуције 1244 Савета безбедности УН, "као што је чинио у свим таквим случајевима у прошлости".

Интерпол је уклонио са списка тражених лица 18 особа са Косова које тражи Србија, а међу тим именима је и косовски премијер, Рамуш Харадинај.

Сви они су сада слободни да путују изван територије Косова без проблема.