Коментар: Егзодус

ВИШЕ Албанаца побегло је са КиМ после Бриселског споразума, него у време Милошевићевог режима и свих постпетооктобарских власти у Србији.

У току је, тврде албански историчари, егзодус какав тај народ не памти од Османлија. Избеглице још нису побројане, али се нагађа да их је и више од стотину хиљада, за два месеца.

Највећа гужва у Приштини тренутно је на аутобуској станици, пред аутобусом за Београд. Седиште у њему вреди блага, али одлучни Албанци с децом, пристају и да стоје. До слободе.

Док се нижу договори у Бриселу, косовска сиротиња похрлила је масовно у земље ЕУ. Пре свих у Немачку.

Али, сада нема храбрих и дубоко сажаљивих светских репортера да сниме сузе у очима мајки које кроз хоргошке шипражја и канале покушавају са бебама у наручју да се домогну Мађарске.

Нема их, јер Албанце не прогоне Срби.

Не иду због Слобе и Мире, Коштунице и Тадића. Не беже због Вучића. Не.

Десетине хиљада Албанаца беже од Тачија, Харадинаја, Мустафе, Куртија.

Беже од беде и заразних болести које им је донела нова политичка и нарко-елита.

Беже од безнађа, хаоса, зла, које им је умесила лажна држава, коју су сами прогласили.

Беже од самообмањивања да ће Косово, чим се ослободи Срба, постати евроатлански рај.

Беже од тоталитарног друштва, огрезлог у мржњи према комшијама, у којој се цркве скрнаве, а српски министри каменицама и сузавцем избацују из владе.

Беже од себе.

Није тренутак да сеиримо због судбине унесрећених. Ово је опомена да не смемо Србе оставити на цедилу демолираном "косовском друштву". Ако је постало неиздрживо да се живи у "независном Косову", покажимо да је живот могућ у јужној српској покрајини.