Пандемија је само разоткрила да бизнис не познаје солидарност, већ само алавост: Да ли је капитализам пао на испиту?

Светска криза изазвана пандемијом корона вируса осветлила је "мрачне стране капитализма" који се деценијама намеће као једини глобално исправан систем и показала да је солидарност често, а тренутно свакако, обојена политичким и економским интересима, и ограничена потребама сваке појединачне државе, сматрају саговорници Танјуга.

Стиче се утисак да земље које имају елементе тековина социјалистичког модела уграђене у свој систем покушавају сада да их обнове, док државе које их немају покушавају да их изграде, како би успешније одговориле на актуелне здравствене и економске изазове.

Либерално капиталистички поредак не постоји, став је професора Економског факултета Универзитета у Београду, Ђорђа Ђукића који сматра да је пандемија ЦОВИД-19 само оголила неодрживост капиталистичког система у коме светом владају, каже, највеће мултинационалне корпорације и финансијке инстутуције попут хеџ фонодова, а све под идеолошком мантром неолиберализма.

”Енормни профити тих тржишних актера пре светске кризе из 2008. су приватизовани, а губици, мерени хиљадама милијарди долара након кризе, социјализовани, кроз интервенције најразвијенијих земаља света, бесомучним штампањем новца и задуживањем држава”, објашњава Ђукић.

На питање Танјуга познаје ли савремени бизнис, али и економски развијене државе, солидарност, Ђукић је категоричан:

”Не познаје солидарност. Познаје само алавост. Актуелна пандемија је то у потпуности разоткрила”.

Због тога, наводи, стратешке робне резерве државе засноване на домаћим производним капацитетима један су од њених главних ослонаца.

”Снабдевање Србије квасцем и хемијским производима за дезинфиковање заражених површина, након оспособљавања домаћих фабрика, захваљујући преданости владиних тимова, то само потврђује. Високе девизне резерве и мала задуженост државе пре избијања пандемије су додатни амортизер, што је сада случај у Србији”, објашњава Ђукић.

Иако се свет обично посматра кроз ”црно белу призму” или либерални капитализам или социјализам, испоставља се, у току ове кризе посебно, према мишљењу саговорника Танјуга, да кључне вредности друштва, попут природних ресурса, здравства, образовања. . . не смеју (или нису смеле) бити приватизоване.

Ратко Богдановић са Економског института у Београду каже да актуелна пандемија не доводи у питање цивилизацијску оптималност капитализма, већ да она само разоткрива и огољује све слабости, мане и ружне ствари које су интересни кругови свесно системски ”гурали под тепих”.

”Капиталистички приступ у свим областима живота је проглашен и фаворизован као бољи у односу на друге. А то значи да раст економије и профит све оправдавају, а жртва су више или мање све области живота”, сматра Богдановић уз напомену да се сваки систем, од државе до државе, може оспоравати објективним и субјективним аргументима.

У кризним ситуацијама, они који доносе одлуке, јаче разумеју смисао, значај и цену економске и енергетске независности и сигурности.

”У редовним околностима обезбеђење независности и сигурности смањује раст и профит. У ситуацији глобалне катастрофе губи се алтруизам и солидарност, а губе се и постулати на којима су утемељени политички системи”, оцењује он.

Дарвинова теорија еволуције тврди да опстају најприлагођенији, али то не значи и најбогатији.

Данашњи свет је неко описао речима ”није глад у свету зато што не можемо нахранити сиромашне, већ зато што не можемо нахранити богате”, а ”глад”, закључује Богдановић, има много лица, глад за влашћу, моћи, супериорности…