Раст онлајн куповине: Ево колико Срба пазари из фотеље

Минуле године је онлајн куповина забележила скок од 32,8 одсто у односу на 2018, каже за Тањуг државна секретарка у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић, ослањајући се на податке Завода за статистику.

"Народна банка Србије је у новембру избацила податак да је укупна платна трансакција куповине робе и услуга преко интернета у 2019. износила 12,3 милијарди динара и ово је значајан скок у односу на протекле године", рекла је Матић.

Према њеним речима, у поређењу са 2018. то је повећање трговине путем интернета за 32,8 одсто, у поређењу са 2017. повећање за око 118 одсто, а у односу са 2016. то је повећање од чак 302 одсто.

Матић истиче да из године у годину платна трансакција путем интернета постаје све доминантнија у Србији.

Каже да је у последњих годину дана нешто више од 1,8 милиона људи у нашој земљи куповало путем интернета, што је повећање у односу на претходну годину за 18 одсто.

"Сматрамо да то повећање јесте значајно, али да није довољно и да постоји велики простор за повећање како броја купаца, тако и броја платних трансакција путем интернета", навела је Матић.

Истиче да ће Министарство на томе радити следеће године, што је, наводи Матић, у складу и са Акционим планом који је Влада Србије донела за промоцију електронске трговине.

Осим тога, развој електронске трговине омогућиће и нова правила у оквиру новог Закона о трговини који уводи појам "електронске продавнице" и "електронске платформе".

У Министарству кажу да ти појмови до сада нису били у домаћем законодавству, а то значи да ће купцу сада бити недвосмислено јасно од кога купује робу и коме да се обрати у случају рекламације производа.

Прочитајте и: Po zadatku - spasava fabriku od gašenja: Čuvenu pirotsku kompaniju za proizvodnju gumene obuće vodi kadar iz Beograda

Новине које се очекују од следеће године су и истицања цена производа и у страним валутама, што ће олакшати домаћим трговцима да своју понуду отворе и на инострана тржишта, као и примена нове инспекцијске методе која омогућава инспектору да као "прикривени купац" спроводи надзор.

"То ће допринети смањењу сиве економије на интернету и јачању поверења потрошача, односно, интернет ће сада бити безбедније место за куповину", речено је Тањугу у Министарству.

Такође, измене и допуне Закона о електронској трговини уводе механизме за спречавање превара и обмана грађана, јер се забрањује слање нежељених комерцијалних порука и за то су предвиђене казне од 100.000 динара за правно лице, односно 20.000 динара за предузетника.

Заштити е-купаца допринеће и нови Закон о поштанским услугама који је ступио на снагу 8. новембра.

У њему је уведена обавеза поштанског оператора да приликом пријема пакета идентификује пошиљаоца, тако да ће онлајн трговци сада морати да воде рачуна да ли шаљу "циглу" или оно што му је наручено и плаћено.

Подаци Завода за статистику показују да је чак 63 одсто купљених производа путем интернета у 2019. били спортски производи и одећа, затим, добра за домаћинство, намештај и играчке 37,9 одсто и смештај за одмор 25,3 одсто.

Путем интернета грађани су куповали и електронску опрему, улазнице за културне догађаје, књиге/магазини/новине, телекомуникационе услуге, фармацеутске производе, игрице, филмове, музику, хардвер, а најмање храну и прехрамбене производе, само 6,3 одсто.

Углавном су износи плаћања били мањи од 50 евра, чак 59,7 одсто, а од укупног броја трансакција 12,6 одсто је било оних чија је вредност била измејду 100 до 500 евра.

Број редовних корисника електронске трговине порастао је са 18 одсто од укупног броја корисника интернета у 2011. на 34,2 одсто у 2019, али још увек постоји 43 одсто корисника који никада нису куповали или поручивали робу или услуге онлајн.

Као главне разлоге због којих се не упуштају у тај вид трговине, корисници наводе неповерење, неинформисаност или незаинтересованост.

Са друге стране, 85 одсто грађана који користе е-трговину није имало негативно искуство приликом онлајн куповине.

У Министарству наводе да је препрека за развој е-трговине и недовољна понуда домаћих трговаца, јер скоро четвртина фирми који нуде производе и услуге, нема развијену онлајн продају, а само 14 одсто планира уводење тог продајног канала.