ПОСАО би наредне године могло да нађе око 40.000 људи, што значи да ће запосленост порасти за два одсто. Она ће убудуће, верују стручњаци окупљени око Фондације за развој економске науке, расти спорије од бруто домаћег производа, јер ће радници бити све продуктивнији. Већ у наредној години, пре свега због значајног броја грађана који одлазе у иностранство, незапосленост ће се смањити више него што ће запосленост порасти.

Привреда би ове, према проценама ФРЕН, могла да порасте око 3,5, а следеће - између 3,5 и четири одсто. Зараде у Србији ће следеће године бити веће између десет и 11 одсто, што умањено за инфлацију, значи скок од око осам одсто.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Словенци траже раднике из Србије на сајмовима запошљавања

- Када су пре неколико година плате почеле да расту брже од продуктивности, већ смо имали дефицит у текућем платном билансу од три одсто - објашњава Милојко Арсић, професор Економског факултета. - И сада због емиграције радне снаге плате расту брже од продуктивности. Тај дефицит је стигао до шест одсто. Јединични трошкови рада су важни за конкурентност. Компаније сировине набављају на глобалном тржишту и углавном их сви плаћају по сличним ценама. Цене рада се разликују и учествују са око 50 одсто у бруто домаћем производу. Ако нису усклађене са продуктивношћу, то негативно утиче на конкурентност.

Покретач раста у 2020. биће индустрија. Док ће ове годину заврштити највероватније на прошлогодишњем нивоу, наредне би могла да се убрза за два до три одсто. Покретач би требало да буде раст домаће тражње због већих примања. Он ће, међутим, повући и већи увоз.

- Спољни дефицити су већ сада на дугорочно неодрживом нивоу, па би њихов раст у наредним годинама могао да изазове макроекономску нестабилност - рекао је Арсић. - У 2020. се очекује нижа стопа раста грађевинарства и умерен раст индустријске производње, док ће остале делатности имати сличан раст као и у овој години.


ПРИВРЕМЕНИ СКОК ГРАЂЕВИНАРСТВА

РАСТ грађевинарства у последњем кварталу је био чак 34,7 одсто, захваљујући "Турском току".

- Тај раст је био већи од раста масе зарада у грађевинарству, што је главна компонента - објашњава Милојко Арсић. - Зато би било добро да статистика изађе са детаљима о структури бруто додате вредности грађевинарства у трећем кварталу. Овај снажан раст је привремен, трајаће док траје изградња "Турског тока".