Бранислав Недимовић: Морамо да извозимо производе, а не сировине

СРБИЈА има важећи Закон о ГМО који је врло јасан. Промет и узгој нису дозвољени. Одређивање према било каквој другој политици, у циљу прилагођавања међународним тржишним правилима је одлука која се може донети само уз консултације и подршку стручне јавности.

Овако, у интервјуу за "Новости", министар пољопривреде Бранислав Недимовић објашњава приче које су се појавиле у јавности, да би Србија мога у наредном периоду да одобри промет генетички модификоване робе.

* Шта очекује српску пољопривреду у наредних неколико година?

- Засигурно заокрет ка стварању препознатљивих производа вишег степена прераде. Самим тим и напуштање концепта заснованог на доминантном извозу сировина. Са друге стране, државу чека преузимање системских мера зарад постизања тог циља, отварање нових, посебно високоплатежних тржишта, и у том смислу подршка позиционирању и брендирању наше хране, као јединствене и висококвалитетне.

* Шта се ради на оснаживању прераде и производње готових производа, да коначно не извозимо више толико сировина? Постоје ли неки начини мотивације у овом пољу аграра?

- Уситњеност поседа, самим тим и мала количина производа, али и доминација примарне производње је највећа препрека за снажнији раст српског аграра. Два су начина да мотивишете људе. Један је да им отворите тржиште које може адекватно да плати такве производе и тако им покаже да је то прави и једини исплатив пут за њих. Стварање услова од стране саме државе, која ће бити нека врста стартне подршке свим заинтересованима, други је начин. Као држава, препознали смо значај прерађивачког сектора и отпочели смо стварање законских оквира, који пружају у првом реду мањим произвођачима могућност да једноставно изађу на тржиште, са својим препознатљивим производима. У наредном периоду биће понуђене и нове кредитне линије, које ће држава омогућити потенцијалним прерађивачима и извозницима српске хране.

Прочитајте још - Недимовић: Још две милијарде динара за субвенције за гориво

фото Н.Скендерија

* Да ли је у плану повећање субвенција у аграру, у наредном периоду?

- Већ трећу годину заредом бележи се рекордан раст аграрног буџета. Само у односу на 2018. годину имамо седам милијарди динара више за субвенције. Највећи део тог износа усмерили смо на подршку инвестицијама. Између осталог, куповини механизације и опреме, без које српски пољопривредник не може да учини своју производњу јефтинијом, а себе конкурентнијим. Ништа мање нису важни ни кредити, где субвенционишемо камату и где млади пољопривредници или жене, као носиоци газдинстава, могу да добију кредите са фиксном динарском ратом, на три године, са свега један одсто камате. Нова и изузетно важна мера у погледу кредита јесте и линија која ће младим пољопривредницима омогућити куповину земљишта на период отплате до 20 година, уз камату од само 1,9 одсто. Ништа од овог не би било могуће да нисмо спровели строгу финансијску консолидацију у држави. Јача економија ће сигурно обезбедити и већа средства за пољопривреду. Од пуког повећања средстава у буџету, међутим, битније је да променимо структуру нашег аграра. Да се од примарне производње оријентишемо ка преради и подизању квалитета прехрамбене индустрије.

фото Н.Скендерија

Прочитајте још - Недимовић: Сви захтеви за подстицајна средства биће исплаћени

СТИЖЕ НАВОДЊАВАЊЕ

* Када ће бити готови системи за наводњавање, нарочито ако знамо да штета од суше која погоди нашу земљу, кошта више од две милијарде евра?

- Земља већ деценијама трпи такве штете и у овом сектору апсолутно нико ништа није урадио у претходних 30 година. До јуна месеца ће бити завршена прва фаза у којој је системима за наводњавање покривено нових 49.000 хектара, што говори о нашој одлучности да у потпуности преокренемо ситуацију на терену и покажемо да имамо снагу за тоталне промене и на том пољу.

фото Н.Скендерија

Друга фаза, за коју су урађени пројекти и који ће покрити нових 74.000 хектара почиње већ у другој половини године. Тиме ћемо достићи покривеност системима на нивоу од 6,4 одсто.