Да ли је Цефта у садашњем облику мртва, треба ли нова

После Европске уније, регион Цефта други је по важности спољнотрговински партнер Србије, а прошле године њена укупна трговина с том организацијом достигла је 4,2 милијарде евра.

Извоз је износио 3,2 милијарде евра, што представља раст од 5,8 одсто у односу на 2017. годину, и то је највише од 2006, од када Цефта постоји.

Увоз је прошле године износио 958 милиона евра, и то је раст од 13,7 одсто у односу на 2017. годину, а покривеност увоза извозом достигла је 339,5 процената.

Најважнији трговински партнери Србије у ЦЕФТА како у извозу, тако и увозу су Босна и Херцеговина, Црна Гора и Македонија.

Међутим, министар трговине, туризма и телекомуникација Србије Расим Љајић оценио је ове недеље да је, објективно, Централно-европски споразум о слободној трговини (Цефта) "на инфузији и захтева опоравак да би се одржао у животу".

Љајић је изјавио да је после увођења такса од 100 одсто на српску робу на КиМ и других ванцаринских баријера доведен у питање овај споразум из 2006. године.

Министар је додао да Србија због немогућности пласмана своје робе на КиМ дневно губи око милион евра.

Он је поменуо могућност формирања неке врсте "Цефте плус", али је додао да је тешко да иједан споразум може да заживи без подршке Европске уније.

"Потребно је сва отворена питања ставити на сто, отклонити баријере у трговини, усагласити сертификате, либерализовати тржиште радне снаге", сматра Љајић.

Он је указао и на велике губитке због дугог чекања током превоза робе на граничним прелазима.

Да се Цефта показала превазиђеном и да би требало прећи на неку нову фазу, чуло се и на једном од панела на недавно одржаном Копаоник бизнис форуму.

Председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж рекао је да би требало запитати се жели ли се заједницко економско подручје или не.

"Прављење додатних економских планова, а да немате никакву архитектуру која то треба да спроведе, нема смисла. Цефта је превазидена, треба да пређемо у неку нову фазу, ако хоћемо да правимо јединствену економску политику", рекао је тада Чадеж.

Он је навео да би требало направити нови свеобухватан споразум у коме ће бити решена сва питања у погледу свега онога што чини јединствено тржисте.

"То је онда нови спразум, јер је Цефта помогла и унапредила стање онда када је било проблематично ", рекао је Чадеж.

Он је додао да су пивредне коморе у дијалогу с владама, и да политички постоји воља за повезаним економијама.

Чадеж је рекао да Србија нема спреман одговор на поитање шта жели од регионалног подручја, као ни која документа жели да се синхронизују.

Као само један пример неусаглашености навео је разлицито радно време фитосанитарних служби на граничним прелазима, због чега се губи време и доводи до тога да роба не може да се царини истог дана.

Председник Македонске привредне коморе Бранко Азески је оценио да се Цефта показала као промашај, односно да је "мртва". Он сматра да је потребан нови облик организације и сарадње измеду држава региона који ће елиминисати слабости Цефте, односно да је време за нови аранжман под покровитељством ЕУ.

Како каже, у Бриселу треба да се договори нова врста споразума, а државе које га не буду поштовале морају да сносе санкције.

"Нови механизам треба да се изгради тамо, да се потпише и да се људи осећају одговорно. ЕУ би била гарант тог процеса. Имамо проблем измеду цланица Цефте и немамо механизам да се то превазиђе. Мислим да треба да се роди нешто ново, неки нови облик организације и сарадње, који це елиминисати слабости Цефте. Владе не могу да вуку неодговорне потезе и да за то не сносе одредене санкције", рекао је Азески.

Према његовим речима, ако се настави овако, даје се сигнал Бриселу да земље Цефте нису спремне да међусобно сарађују, да нису на нивоу задатка и нису способне да се носее с тим.

На Копаоник бизнис форуму навео је и пример да када један камион кад креће из Љубљане пролази кроз четири различита система, а да ће онај који нема те препреке стићи један дан раније, што је, истиче, велика ствар у бизнису.