Раст стандарда главни задатак

БУЏЕТ за 2019. годину ће, заједно са сетом реформских закона, допринети даљем подизању животног стандарда, привредном расту и још интензивнијем напретку Србије, изјавио је у среду министар финансија Србије Синиша Мали представљајући нове прописе пред посланицима Скупштине Србије.

- Буџет за 2019. је потпуно уравнотежен, карактерише га социјални аспект који је везан за повећање животног стандарда, које прати повећање плата и повећање пензија, као и развојни аспект јер предвиђа рекордна издвајања за капиталне инвестиције, које ће подстаћи даљи раст БДП - изјавио је Мали.

Планом државне касе за идућу годину предвиђени су укупни приходи од 1.246,2 милијарде динара и расходи у висини од 1.269,1 милијарду динара, што даје предвиђени дефицит од 22,9 милијарди динара, односно 0,4 одсто БДП-а. Предвиђа се привредни раст од 3,5 одсто и просечна инфлација од 2,3 процента.

Образлажући буџет, министар је рекао да је његова битна компонента пораст животног стандарда грађана. Наиме, фискални простор је равномерно искоришћен, те се тако буџетом предвиђа повећање пензија и плата за око 1,3 одсто БДП. Мали је најавио повећање плата у Србији у јавном сектору између седам и 12 одсто, за шта се у буџету налази 294,4 милијарде динара, односно за око 33 милијарде динара више него у 2018. години.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Мали: У плану државне касе пише - раст

- За нас је најважнија ствар да наша економија настави да расте на начин на који је расла и ове године - истакао је Мали, напомињући да буџет доноси и повећање средстава која се издвајају за капиталне инвестиције - 30 одсто више новца биће издвојено у ту сврху. На нивоу опште државе, вредност капиталних инвестиција ће бити укупно 220 милијарди динара, што је за 43 милијарди више него што планирано за ову годину.

Како је истакао, када 1. јануара наредне године ступи на снагу сет пореских закона, о којима се од среде расправља у Скупштини, привредницима у Србији ће у "џепу" остати више од 20 милијарди динара уштеде због низа такса које неће морати да плате наредне године.

Буџет за идућу годину и 27 економских закона нису једини којима се на овој седници баве посланици у Србији.

Расправа о дневном реду, који садржи чак 62 тачке написане на неколико хиљада страница, обједињена је у заједничку полемику. Опозиција је негодовала због недостатка времена за дискусије, уз објашњење да им треба само десет минута док изговоре имена закона. У пет сати, колико клубови имају за расправу, "угурани" су акти који се односе на порезе, таксе, именовање судија и тужилаца, науку, патенте, државну управу, нуклеарну безбедност, енергетику, јавне набавке, својину...

Министар просвете Младен Шарчевић поручио је да је циљ Закона о фонду за науку обезбеђивање стабилности у раду научних установа и истраживача. Како је објаснио министар државне управе Бранко Ружић, девет предлога закона оставиће у прошлости дуге редове испред шалтера и проблем да увек фали још неки документ. Закон о државним службеницима треба да настави деполитизацију и професионализацију службеника. Актом о систему плата помера се рок за прелазак на нови "обрачун" до 1. јануара 2020. Предложено је и да се рок Закона о максималном броју запослених у јавном сектору продужава до краја 2019. године ради штедње. Документом о инспекцијском надзору уводи се информациони систем Е-инспектор.

Очекује се да ће гласање о законима бити следеће недеље.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Утврђени лимити за трошење буџета; За инфраструктурне пројекте 30 милијарди више у 2019.

ГАСОВОД ОД 1,8 МИЛИЈАРДИ ЕВРА

ГЕНЕРАЛНИ директор "Србијагаса" Душан Бајатовић изјавио је да ће се, ако све буде у реду, градити гасовод кроз Србију од бугарске до мађарске границе, а да та инвестиција износи око 1,8 милијарди евра.

- Србија ће испунити своју обавезу и урадиће гасни правац да бисмо имали друге облике снабдевања гасом - навео је Бајатовић. - Важно је да Србија заједно са Бугарском и Турском изгради гасну инфраструктуру, јер први пут ће доћи у позицију да буде транзитна земља.