Зашто штедњу стављати у банку: Уз заштиту и зарада

С. МОРАВЧЕВИЋ

31. 10. 2018. у 14:02

Зашто је важно за грађане да своју уштеђевину чувају у банкама: Клијент добија сигурност и принос на улог. Чување новца код куће због инфлације практично доноси губитак

Зашто штедњу стављати у банку: Уз заштиту и зарада

ИАКО су банке протеклих година смањиле камате на штедне улоге на минимум, ипак сваки проценат увећава главницу. Важно је да уложите новац тамо где, уз камату, куповну моћ новца који штедите можете увећати. Поједине банке и даље током целе године, а поготово у Недељи штедње нуде грађанима повољније камате на улоге. Најпопуларнија је штедња у еврима која на годину дана може да донесе принос и до 1,30 одсто. Исто толика камата може да се добије и на доларе.

Наравно, и даље највећу зараду може да донесе шпарање у динарима. Али, грађани и даље радије полажу вишак новца у еврима.

Каква год одлука да се донесе, сваки избор за улагање новца је бољи од држања у сламарицама и сефовима.

Уколико грађани који могу чувају свој новац код куће, а имате у виду чињеницу на ниво инфлације у Европској унији, не само да се лишавају прихода од камате него, због инфлације, имају и редован губитак.

То би онда, на конкретном примеру, значило следеће: претпоставимо да имате 1.000 евра уштеђевине и ако сте је држали у сефу, за само годину дана ваш новац ће вредети 964 евра!

Штедња у “сламарици” или сефу у суштини није штедња јер не доноси никакав приход него само физичко очување новца. Поред тога, штедња у “сламарици” носи и ризик од губитка - због крађе, пожара, фалсификата. Штедња у сефу не доноси приносе, односно не увећава износ штедње, већ, напротив, куповна моћ тог штедног износа са инфлацијом опада.

Осигурање депозита пружа сигурност, зато не треба дозволити да новац буде обезвређен.

Скупштина Србије је на предлог Владе Републике Србије усвојила одлуку да ниво осигураних депозита буде 50.000 евра. То значи да у случају стечаја банке исплату осигураног износа гарантује Република Србија. Ова заштита се односи на појединачног депонента (штедишу) на нивоу једне банке, независно од броја рачуна које појединачни депонент има у тој банци.

Порез на камату као приход од капитала не плаћа се на динарска средства по основу штедних и других депозита (орочених или по виђењу), сагласно одредбама члана 65. Закона о порезу на доходак грађана, док се на камату обрачунату на штедњу у девизама на име пореза издваја 15 одсто прихода.


ОСИГУРАНИ ДЕПОЗИТ

ОСИГУРАНИ депозит представља сва динарска и девизна потраживања грађана према банци (штедња, текући рачуни, динарски и девизни орочени депозити или други штедни рачуни). Премију осигурања депозита плаћају Агенцији за осигурање депозита банке на чији рачун је депозит уплаћен, и то на динарске депозите у динарима, а на девизне у еврима. Све банке које имају дозволу за рад НБС плаћају премију осигурања депозита становништва. Њих на то обавезује закон.


СТЕЧАЈ

У СЛУЧАЈУ да ваша банка оде у стечај, власници штедње обавештавају се путем медија (оглашавањем у најтиражнијим дневним листовима и у ТВ и радио-емисијама) о изабраној банци исплатиоцу, датуму почетка, начину и месту исплата потраживања.

Више информација о осигурању депозита може се пронаћи на сајту Агенције за осигурање депозита www.aod.rs.


САВЕТИ

На шта треба посебно обратити пажњу приликом одабира штедње?

* Најпре се детаљно распитајте које врсте орочене штедње постоје, колико износе каматне стопе за поједине врсте штедње, који су рокови орочења и да ли, и под којим условима, можете средства да разорочите;

* Затражите ближе информације о каматној стопи која се примењује, да ли је фиксна или променљива и ако је променљива од којих елемената зависи њена промена;

* Распитајте се да ли банка примењује конформни или пропорционални метод обрачуна камате, односно који бисте износ камате остварили за одређени период за средства која сте наменили за штедњу;

* Проверите да ли сте у обавези да платите порез на приход од капитала по основу камате.

* Уколико сте у прилици да одређени део својих месечних прихода издвојите, благовремено размишљајте о својој будућности и штедите.

* Распитајте се који видови штедње постоје и прикупите информације о условима штедње.

* Сазнајте колико могу да износе приноси, али и какве ризике носе различити видови штедње и одлучите се за онај који највише одговара вашим потребама. Уколико нисте сигурни шта је за вас најбоље, консултујте се са запосленима у финансијској институцији.

* Никада није касно за почетак штедње и ниједан износ за то није мали. Потребно је само да будете упорни.

* И не заборавите, у сваком тренутку штеди се и кроз разумну потрошњу.


Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (15)

Miroslav

31.10.2018. 14:29

hahahahaha. Znas kad cu da stedim u nekoj banci...NIKAD.. Za tako malu kamatu jedinu stvar koju bi koristio od banke je sef. Ne dam zelenasima da moje pare daju nekom kukavcu pod veliku kamatu..

Tata Mata

31.10.2018. 14:34

Ima li nekog da nam objasni zašto su kamate na kredite tako visoke.A u Srbiji nema proizvodnje banana.

plazoje

31.10.2018. 14:41

stan kosta 80000e,mesecno za izdavanje dobijes 250e,znaci godisnje 3000e... u banci orocis 80000e,najvisa kamata na godisnjem nivou 1,30%,to znaci godisnje 1040e... neka hvala,ipak cu izdavati stan....

Ronin

31.10.2018. 14:56

Zaradim 1.3% od štednje u banci, a istovremeno, ta ista banka mi naplacuje 7-10% na godišnjem nivou kamatu na kedit?! NPR žena oroči evre i dobije zaradu na godišnjem nivou 1.3% a muž digne kredit u istoj banci i na godišnjem nivou, placa banci kamatu 7-10% Idila za banku, a bračnom paru kako je, to samo oni znaju.

Stefan

31.10.2018. 15:16

Држите новац у банкама, а кад буду пукли евро и долар, ко ће и како да вам исплати паре? Банке немају тај новац да исплате грађанима, ако грађани штеде око 10 милијарди у банкама, у теоријској ситуацији да сви грађани у истом тренутку затраже СВОЈ новац од банака, банке им не би исплатиле тај новац јер немају одакле. Долар је још и добар, јер долар је колико толико валута Сједињених Држава Америке, иако је новац по Уставу САД само злато, са евром је наопако јер евро није валута ниједне државе.

Stefan

31.10.2018. 15:19

У преводу, најбоље је инвестирати у инвестиционо злато и сребро, и у пољопривредно земљиште. У некретнине би било добро, али мафија на власти диже порезе тако да се ни то не исплати. У нормалним земљама се инвестира у хартије од вредности, у акције, али у овој мафијашкој држави се ништа не исплати јер ко има у Србији? САМО ОНИ КОЈИ КРАДУ

Predrag

31.10.2018. 15:57

@Stefan - U poslednjoj recenici se apsolutno slazem sa tobom... u prvoj se ne bih slozio...Vidis mnogo se ljudi kod nas bave poljprivredom i na kraju ostadose uvek goli...i bosi.. Mislim da Srbi nisu glupi ljudi...mislim samo da citaju pogresne knjige....

De Niro

01.11.2018. 15:42

@Stefan - Izvesni Bernard Madof je 80-ih u SAD osnovao investicioni fond, lažirao izveštaje, članove obaveštavao svake godine da im je pripisana velika dobit a onda su svi saznali da fond nikada nigde nije uložio pare i da sav priliv potiče od novih ulagača. Među njima su bili bogati Jevreji, Swiss bank, Royal Bank of Scotland, JP Morgan, itd. Svi su pukli 2018. 60 giga $ . Neko je seko vene, neko pucao u čelo, ... Osnivač fonda je bio doživotni predsednik Organizacije za sprečavanje poslovnih prevara.

Врабац

31.10.2018. 15:30

SA kamatom 1,3 na stednju pljackaju narod, mafijaska drzaba za banke El 'dorado!

неимени

31.10.2018. 15:57

Најдобрије је инвестирати у вакцине. То не може да омане никако. Не може? Зашто не мајку му? Већ су инвестирали он који су требали и којима је држава омогућила чисту зараду без имало бриге? Ајде? Мора онда и да је држава инвестирала. Или бар неки делови државе чија имена и презимена не смемо да знамо јер то није у државном интересу.

r

02.11.2018. 08:42

a u koju tacno ? u dafiment ili kod gazda jezde ? ili kod karica, posto se vratio ? gde je najbolje ?