Годишњи цех 60.000 динара

НАЈЈАЧИ играчи у малопродаји, по приходима, на нивоу Србије су "Делез" са 21 одсто и "Меркатор С" са 16 одсто, док остали имају мање од 3,5 одсто. Највећих 10 малопродајних ланаца учествује са 55 одсто у укупном промету у малопродаји, док сви остали учесници појединачно имају мање од један одсто тржишног учешћа.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Танак новчаник већи проблем од скупоће

Ово су показали резултати анализе тржишта малопродаје у Србији, коју је урадила Комисија за заштиту конкуренције. Детаљан преглед стања на српској тржишној сцени показао је да има простора за отварање нових трговина и долазак великих трговинских ланаца.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Лидл 11. октобра отвара 16 продавница у Србији (ФОТО)

И док се у Србији очекује отварање немачког трговинског ланца "Лидл" 11. октобра, на основу анализе коју је радила Комисија, процењено је да ће они имати тржишни удео од пет до седам одсто. Свакако, позиционирање ће зависити од реакције постојећих трговина и њихових стратегија као одговора на улазак новог играча.

Секторска анализа тржишта малопродаје, коју је урадила Комисија, обухватила је више од 500 учесника на тржишту, а са подацима Агенције за привредне регистре, и око 1.000 малопродаваца у Србији. Анкетиране трговине на тржишту Србије имају више од 5.500 објеката.

- У сектору малопродаје у Србији запослено је мање од 60.000 људи, што је око 2,5 одсто запослених - наводи се у анализи Комисије. - Око 80 одсто укупног броја објеката малопродаје у Србији, у последње три године, јесу продавнице где продавац услужује купце, док просечан продајни објекат има 200 квадрата. У београдском региону, према приходима оствареним у малопродаји, највеће учешће има "Делез" - 40, "Меркатор" - 16, "Аман" - осам и "Дис" - 3,2 одсто. Док од највећих учесника удео расте код трговинских ланаца "Аман", "Кватро дисконт", "Соулфуд", "Универекспорт" и "Арома маркети".

Ниска куповна моћ становништва и тешко мењање навика у куповини, у смислу набавке на мање или у мањим објектима, као и недостатак простора за отварање нових малопродајним објеката, неке су од баријера за улазак на тржиште малопродаје, показала је анализа Комисије. По подацима Комисије, просечно годишње грађани троше у малопродајним ланцима 60.000 динара, а у Београду је за 25 одсто већа потрошња него у остатку Србије.

Анализа је показала да је за три године повећан број објеката за 19 одсто. Уз то, тржиште малопродаје није засићено.