За Србе на КиМ Газиводе су питање њиховог опстанка: Без овог језера угасио би се живот

Вештачко језеро и хидроцентрала Газиводе су од стратешког значаја за опстанак и будућност српског народа на Косову и Метохији, а заједно са Трепчом и трафостаницом Валач, стратешки веома важне и за Србију у целини, подсећа председник општине Зубин Поток Стеван Вуловић уверен да ће Србија успети да сачува и Газиводе и Трепчу и Валач као своју имовину.


Сви аргументи да је питање власништва над хидросистемом Газиводе којим управља Јавно предузећа за водоснабдевање и за производњу и дистрибуцију електричне енергије "Ибар"са седиштем у Зубином Потоку, неспорно су на српској страни што би требало да буде и пресудно у евентуалној "корекцији граница" или "разграничењу" Приштина и Београда , убеђен је Вуловић.

Око 80 одсто површине језера Газиводе налази се у општини Зубин Поток на северу Косова са већински српским становништвом, а мањим делом језеро припада општини Нови Пазар, навео је Вуловић.


"Имао сам прилике да погледам све те оригиналне уговоре које је потписао Јосип Броз Тито. Учешће КиМ је у расељавању српског становништва са тих простора, заправо само у делу експропријације, која када ви видите колико је плаћен квадрат земље у односу на оно што им је Светска банка признала као капитал, он је нешто око 70 милиона евра тако да је њихово учешће у градњи мање од један одсто", казао је председник општине.

Додао је да се преко 95 одсто инфраструктуре тог предузећа налази на територији општине Зубин Поток, као и да се 100 одсто профита остварује на истој територији, која од тога нема никакве користи.


Према његовим речима, данас у одржавање Газивода улаже искључиво Република Србија и локална самоуправа, а за четири и по године ЈП "Ибар" које се раније могло, каже, назвати рупом, данас представља једно од најугледнијих предузећа у Републици Србији, које поседује бонитетску оцену АА плус и ради се на томе да се дође до бонитетске оцене ААА, најаче оцене на свету.

Упитан да ли би потпуна контрола Србије над Газиводама могла да доведе до нових сукоба између Срба и Албанаца, Вуловић је казао да је Косово и Метохија тренутно простор на којем се мало тога решава договором, већ се договори углавном постижу уз помоћ претњи.

Тако када, каже он , Косовској Митровици и Звечану које се тренутно снабдевају водом из јужног дела Митровице, Албанци искључе воду, због наводно због неплаћања електричне енергије, из Газивода запрете да ће до 14.00 часова искључити воду, па ће 700.000 људи јужно од Ибра остати без воде, на шта Албанци у наредних пола сата пусте воду.

Директор Јавног предузећа за водоснабдевање и за производњу и дистрибуцију електричне енергије "Ибар" Срђан Вуловић наводи да ово предузеће у коме је тренутно ради 48 запослених, годишње производи 100 гигавата сати и према Приштини испоручујемо негде око 120 милиона кубних метара воде.


Он наводи да сву електричну енергију коју произведу испоручују ЈП Електро-Космет из Косовске Митровице, што задовољава 40 одсто потребе северног Косовау казао је директор предузећа ЈП Ибар и навео да .

С обзиром да електричну енергију коју произведу нису у прилици да наплате, финансирају се тако што имају договор да Електро- Космет да на њихов трошак пребацују личне дохотке и трошкове неопходне за одржавање свих објеката...

Вуловић је подсетио је да је градња хидросистема Ибар - Лепенац почела 1972. године, те да су објекти постројења завршени осамдеседих година, када је и хидроелектрана почела са радом.

Како је навео, предузеће је пословало и радило у Приштини до ратних дешавања 1999. године, а од тада се средиште и управа сели у општину Зубин Поток, зато што се 90 одсто свих постројења којима газдује ЈП Ибар-Лепенац налази на територији те општине.

С обзиром да није било могуће да се контролише рад у јужном делу српске покрајине, Влада је одлучила да 2004. године формира ново јавно предузеће са називом ЈП "Ибар", које и данас ради и послује у општини Зубин Поток и газдује са имовином предузећа.

Имовина предузећа подразумева велико језеро, са великом браном Газиводе, мало језеро са браном Придворица, канал за водоснабдевање и са две станице за наводњавање.

Велико језеро је дугачко 24 километара, површине је 11 квадратних километара и запремине воде од 380 до 420 милиона кубних метара, а брана Газиводе је и највећа насута брана у Европи, висине 107 метара.

"Мала брана и акумулационо језеро Придворица служи за снабдевање водом у два правца, од којих један иде у јужни део покрајине, према хидроелектрани Обилић и за водоснабдевање јужних делова покрајине и за наводњавање", казао је Вуловић и додао да је запремина бране до пола милиона кубних метара.

Предузеће газдује и са хидроелектраном, инсталисане снаге 2 пута 17,5 мегавата, те да годишње се произведе око 100 гигавата часова електричне енергије.