Уговарају тарифе да би сачували профит

АКО је судити по висини многобројних провизија, накнада и других тарифа већине банака, Народној банци Србије неће бити много тешко да утврди да су се око износа - договарали. Исте услуге нуде се по веома сличним ценама, а готово све редом кренуле су да тарифирају и оно што досад нису. Већина банака хвалила се тиме да не наплаћује упит стања на банкомату, трансакције преко мобилног или компјутера, али сада сви за то од клијената траже накнаду.

ПРОЧИТАЈТЕ И: Динарска штедња осам пута исплативија од шпарања евра

Само прошле године од накнаде и провизија банке у Србији су зарадиле 2,3 милијарде динара више него 2016. године. Лане су од ових услуга ућарили више од 37 милијарди динара. Истовремено, њихова добит од камата је "пала" за 2,9 милијарди динара.

- Конкуренција међу банкама у Србији није ни изблиза као у земљама на сличном нивоу развоја и структуре финансијског тржишта - каже за Новости" професор Економског факултета у Београду Ђорђе Ђукић.

- "Мантра" појединих наших економиста, који су у претходној деценији тврдили да је конкуренција велика, јер има велики број банака, показала се апсолутно бесмисленом. Јер, не диктира вам цену број играча на неком тржишту, већ моћ тих играча. Према томе, ако је моћ једног, који је лидер на тржишту велика, онда ће аутоматски ови иза њега, било да је реч о два играча или више, то следити. И ту је реч о такозваном прећутном договору о ценама, који је присутан у свим земљама где за то постоји могућност.

Ђукић је на "прећутно картелско удруживање банака" у Србији упозоравао још током 2004. године, али тада у области каматних стопа на кредите. Тада је тврдио да су банке у Србији зарачунавале каматне стопе на кредите које су биле незабележено високе у оно време, када је реч о земљама са којима је имало смисла поредити Србију, попут Хрватске, Румуније и Бугарске. У међувремену је наступила светска економска криза 2008. године, која је уздрмала све.

- Бесомучно штампање новца - евра и долара учинило је да камате не могу више бити тако велики извор прихода, као што су биле пре избијање кризе, нарочито на тржиштима попут српског и било је очекивано да банке у прављењу плановима трагају за оним типом услуга или цена на које могу да утичу, опет у зависности од нивоа конкуренције на тржишту - објашњава Ђукић.

Трагање за профитом банака иде на два фронта. Први је драстичан пад пасивних каматних стопа, оних које банка плаћа на штедњу грађана, које су сада изједначене са евро зоном.

Ту јесу изједначене са истима у ЕУ и еврозони, док каматне стопе на цену кредита нису. Аутоматским обарањем камата на штедњу банке су створиле нови извор профита. А онда, други фронт деловања је на пољу провизија, којих је широк спектар, што најбоље знају потрошачи. Растући удео прихода по основу банкарских провизија после глобалне кризе није лош сам по себи, када би српско банкарско тржиште било конкурентно. Али оно то није.

КРИВЦЕ НА ВИДЕЛО

- ТРЖИШТЕ треба регулисати на начин да се спрече енормно високе провизије у односу на окружење - наводи Ђукић. - Упозорење НБС неће само по себи ништа много значити, уколико се конкретно, на бази анализе, не установи која група банака или појединачне банке су којој врсти услуга наметнуле енормно високе цене за клијенте. Очекујем да гувернер изађе са врло конкретним оперативним налазима које банке то раде.